Јов 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
1Ces trois hommes cessèrent de répondre à Job, parce qu’il se regardait comme juste.
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
2Alors s’enflamma de colère Élihu, fils de Barakeel de Buz, de la famille de Ram. Sa colère s’enflamma contre Job, parce qu’il se disait juste devant Dieu.
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
3Et sa colère s’enflamma contre ses trois amis, parce qu’ils ne trouvaient rien à répondre et que néanmoins ils condamnaient Job.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
4Comme ils étaient plus âgés que lui, Élihu avait attendu jusqu’à ce moment pour parler à Job.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
5Mais, voyant qu’il n’y avait plus de réponse dans la bouche de ces trois hommes, Élihu s’enflamma de colère.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
6Et Élihu, fils de Barakeel de Buz, prit la parole et dit: Je suis jeune, et vous êtes des vieillards; C’est pourquoi j’ai craint, j’ai redouté De vous faire connaître mon sentiment.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
7Je disais en moi-même: Les jours parleront, Le grand nombre des années enseignera la sagesse.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
8Mais en réalité, dans l’homme, c’est l’esprit, Le souffle du Tout-Puissant, qui donne l’intelligence;
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
9Ce n’est pas l’âge qui procure la sagesse, Ce n’est pas la vieillesse qui rend capable de juger.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
10Voilà pourquoi je dis: Écoute! Moi aussi, j’exposerai ma pensée.
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
11J’ai attendu la fin de vos discours, J’ai suivi vos raisonnements, Votre examen des paroles de Job.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
12Je vous ai donné toute mon attention; Et voici, aucun de vous ne l’a convaincu, Aucun n’a réfuté ses paroles.
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
13Ne dites pas cependant: En lui nous avons trouvé la sagesse; C’est Dieu qui peut le confondre, ce n’est pas un homme!
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
14Il ne s’est pas adressé directement à moi: Aussi lui répondrai-je tout autrement que vous.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
15Ils ont peur, ils ne répondent plus! Ils ont la parole coupée!
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
16J’ai attendu qu’ils eussent fini leurs discours, Qu’ils s’arrêtassent et ne sussent que répliquer.
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
17A mon tour, je veux répondre aussi, Je veux dire aussi ce que je pense.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
18Car je suis plein de paroles, L’esprit me presse au-dedans de moi;
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
19Mon intérieur est comme un vin qui n’a pas d’issue, Comme des outres neuves qui vont éclater.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
20Je parlerai pour respirer à l’aise, J’ouvrirai mes lèvres et je répondrai.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
21Je n’aurai point égard à l’apparence, Et je ne flatterai personne;
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
22Car je ne sais pas flatter: Mon créateur m’enlèverait bien vite.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.