Јов 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
1Kaj tiuj tri viroj ĉesis respondi al Ijob, ĉar li opiniis sin prava.
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
2Tiam ekflamis la kolero de Elihu, filo de Baraĥel, Buzano, el la familio de Ram. Kontraŭ Ijob ekflamis lia kolero pro tio, ke li opiniis sin pli prava ol Dio;
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
3kaj kontraŭ liaj tri amikoj ekflamis lia kolero pro tio, ke ili ne trovis respondon kaj akuzis Ijobon.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
4Elihu atendis, dum ili parolis kun Ijob, ĉar ili estis pli aĝaj ol li.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
5Sed kiam Elihu vidis, ke ne troviĝas respondo en la buŝo de la tri viroj, ekflamis lia kolero.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
6Kaj ekparolis Elihu, filo de Baraĥel, la Buzano, kaj diris: Mi estas juna, kaj vi estas maljunuloj; Tial mi hezitis kaj timis eldiri al vi mian opinion.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
7Mi pensis: La aĝo parolu, Kaj la jarmulto montru saĝon.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
8Sed la spirito en la homoj kaj la spiro de la Plejpotenculo Donas al ili prudenton.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
9Ne la grandaj estas la plej prudentaj, Kaj ne la maljunuloj sole scias juĝi,
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
10Tial mi diras: Aŭskultu min; Mi ankaŭ eldiros mian opinion.
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
11Jen mi atendis viajn vortojn, Mi atentis vian kompetentecon, Ĝis vi trovos la ĝustan parolon.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
12Sed atentante vin, mi vidis, Ke neniu el vi donas al Ijob moralinstruon, Respondante al liaj paroloj.
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
13Ne diru: Ni trovis la saĝon. Dio instruu lin, ne homo.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
14Li ne direktis al mi siajn vortojn, Kaj per viaj diroj mi ne respondos al li.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
15Ili perdis la kuraĝon, ili ne plu respondis; Mankas al ili vortoj.
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
16Mi atendis, ĝis ili ĉesos paroli; Sed ĉar ili haltis kaj ne plu respondis,
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
17Tial ankaŭ mi de mia flanko respondos, Mi ankaŭ eldiros mian opinion.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
18Ĉar mi estas plena de vortoj; La spirito de mia interno min premas.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
19Mia interno estas kiel vino ŝtopfermita, Kiu krevigas novan felsakon.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
20Mi ekparolos, kaj tiam fariĝos al mi pli facile; Mi malfermos mian buŝon, kaj mi respondos.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
21Mi ne atentos la vizaĝon de persono, Kaj mi ne flatos al homo;
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
22Ĉar mi ne povoscias flati; Aliokaze pereigu min mia Kreinto.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.