Јов 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
1Y CESARON estos tres varones de responder á Job, por cuanto él era justo en sus ojos.
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
2Entonces Eliú hijo de Barachêl, Bucita,, de la familia de Ram, se enojó con furor contra Job: enojóse con furor, por cuanto justificaba su vida más que á Dios.
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
3Enojóse asimismo con furor contra sus tres amigos, porque no hallaban qué responder, aunque habían condenado á Job.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
4Y Eliú había esperado á Job en la disputa, porque eran más viejos de días que él.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
5Empero viendo Eliú que no había respuesta en la boca de aquellos tres varones, su furor se encendió.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
6Y respondió Eliú hijo de Barachêl, Bucita, y dijo: Yo soy menor de días, y vosotros viejos; he tenido por tanto miedo, y temido declararos mi opinión.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
7Yo decía: Los días hablarán, y la muchedumbre de años declarará sabiduría.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
8Ciertamente espíritu hay en el hombre, é inspiración del Omnipotente los hace que entiendan.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
9No los grandes son los sabios, ni los viejos entienden el derecho.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
10Por tanto yo dije: Escuchadme; declararé yo también mi sabiduría.
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
11He aquí yo he esperado á vuestras razones, he escuchado vuestros argumentos, en tanto que buscabais palabras.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
12Os he pues prestado atención, y he aquí que no hay de vosotros quien redarguya á Job, y responda á sus razones.
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
13Porque no digáis: Nosotros hemos hallado sabiduría: lanzólo Dios, no el hombre.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
14Ahora bien, Job no enderezó á mí sus palabras, ni yo le responderé con vuestras razones.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
15Espantáronse, no respondieron más: fuéronseles los razonamientos.
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
16Yo pues he esperado, porque no hablaban, antes pararon, y no respondieron más.
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
17Por eso yo también responderé mi parte, también yo declararé mi juicio.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
18Porque lleno estoy de palabras, y el espíritu de mi vientre me constriñe.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
19De cierto mi vientre está como el vino que no tiene respiradero, y se rompe como odres nuevos.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
20Hablaré pues y respiraré; abriré mis labios, y responderé.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
21No haré ahora acepción de personas, ni usaré con hombre de lisonjeros títulos.
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
22Porque no sé hablar lisonjas: de otra manera en breve mi Hacedor me consuma.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.