Јов 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А Јов одговори и рече:
1Y RESPONDIÓ Job, y dijo:
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
2Muchas veces he oído cosas como estas: consoladores molestos sois todos vosotros.
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
3¿Tendrán fin las palabras ventosas? ó ¿qué te animará á responder?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
4También yo hablaría como vosotros. Ojalá vuestra alma estuviera en lugar de la mía, que yo os tendría compañía en las palabras, y sobre vosotros movería mi cabeza.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
5Mas yo os alentaría con mis palabras, y la consolación de mis labios apaciguaría el dolor vuestro .
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
6Si hablo, mi dolor no cesa; y si dejo de hablar , no se aparta de mí.
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
7Empero ahora me ha fatigado: has tú asolado toda mi compañía.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
8Tú me has arrugado; testigo es mi flacura, que se levanta contra mí para testificar en mi rostro.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
9Su furor me destrizó, y me ha sido contrario: crujió sus dientes contra mí; contra mí aguzó sus ojos mi enemigo.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
10Abrieron contra mí su boca; hirieron mis mejillas con afrenta; contra mí se juntaron todos.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
11Hame entregado Dios al mentiroso, y en las manos de los impíos me hizo estremecer
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
12Próspero estaba, y desmenuzóme: y arrebatóme por la cerviz, y despedazóme, y púsome por blanco suyo.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
13Cercáronme sus flecheros, partió mis riñones, y no perdonó: mi hiel derramó por tierra.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
14Quebrantóme de quebranto sobre quebranto; corrió contra mí como un gigante.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
15Yo cosí saco sobre mi piel, y cargué mi cabeza de polvo.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
16Mi rostro está enlodado con lloro, y mis párpados entenebrecidos:
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
17A pesar de no haber iniquidad en mis manos, y de haber sido mi oración pura.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
18¡Oh tierra! no cubras mi sangre, y no haya lugar á mi clamor.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
19Mas he aquí que en los cielos está mi testigo, y mi testimonio en las alturas.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
20Disputadores son mis amigos: mas á Dios destilarán mis ojos.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
21¡Ojalá pudiese disputar el hombre con Dios, como con su prójimo!
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
22Mas los años contados vendrán, y yo iré el camino por donde no volveré.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.