Јов 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А Елифас Теманац одговори и рече:
1Y RESPONDIÓ Eliphaz Temanita, y dijo:
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
2¿Si proferirá el sabio vana sabiduría, y henchirá su vientre de viento solano?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
3¿Disputará con palabras inútiles, y con razones sin provecho?
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
4Tú también disipas el temor, y menoscabas la oración delante de Dios.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
5Porque tu boca declaró tu iniquidad, pues has escogido el hablar de los astutos.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
6Tu boca te condenará, y no yo; y tus labios testificarán contra ti.
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
7¿Naciste tú primero que Adam? ¿ó fuiste formado antes que los collados?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
8¿Oíste tú el secreto de Dios, que detienes en ti solo la sabiduría?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
9¿Qué sabes tú que no sepamos? ¿qué entiendes que no se halle en nosotros?
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
10Entre nosotros también hay cano, también hay viejo mucho mayor en días que tu padre.
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
11¿En tan poco tienes las consolaciones de Dios? ¿tienes acaso alguna cosa oculta cerca de ti?
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
12¿Por qué te enajena tu corazón, y por qué guiñan tus ojos,
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
13Pues haces frente á Dios con tu espíritu, y sacas tales palabras de tu boca?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
14¿Qué cosa es el hombre para que sea limpio, y que se justifique el nacido de mujer?
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
15He aquí que en sus santos no confía, y ni los cielos son limpios delante de sus ojos:
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
16¿Cuánto menos el hombre abominable y vil, que bebe la iniquidad como agua?
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
17Escúchame; yo te mostraré y te contaré lo que he visto:
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
18(Lo que los sabios nos contaron de sus padres, y no lo encubrieron;
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
19A los cuales solos fué dada la tierra, y no pasó extraño por medio de ellos:)
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
20Todos los días del impío, él es atormentado de dolor, y el número de años es escondido al violento.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
21Estruendos espantosos hay en sus oídos; en la paz le vendrá quien lo asuele.
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
22El no creerá que ha de volver de las tinieblas, y está mirando al cuchillo.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
23Desasosegado á comer siempre, sabe que le está aparejado día de tinieblas.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
24Tribulación y angustia le asombrarán, y esforzaránse contra él como un rey apercibido para la batalla.
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
25Por cuanto él extendió su mano contra Dios, y se esforzó contra el Todopoderoso,
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
26El le acometerá en la cerviz, en lo grueso de las hombreras de sus escudos:
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
27Porque cubrió su rostro con su gordura, é hizo pliegues sobre los ijares;
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
28Y habitó las ciudades asoladas, las casas inhabitadas, que estaban puestas en montones.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
29No enriquecerá, ni será firme su potencia, ni extenderá por la tierra su hermosura.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
30No se escapará de las tinieblas: la llama secará sus ramos, y con el aliento de su boca perecerá.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
31No confíe el iluso en la vanidad; porque ella será su recompensa.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
32El será cortado antes de su tiempo, y sus renuevos no reverdecerán.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
33El perderá su agraz como la vid, y derramará su flor como la oliva.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
34Porque la sociedad de los hipócritas será asolada, y fuego consumirá las tiendas de soborno.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
35Concibieron dolor, y parieron iniquidad; y las entrañas de ellos meditan engaño.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.