Јов 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1А Елифас Теманац одговори и рече:
1Then answered Eliphaz the Temanite, and said:
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
2Should a wise man make answer with windy knowledge, and fill his belly with the east wind?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
3Should he reason with unprofitable talk, or with speeches wherewith he can do no good?
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
4Yea, thou doest away with fear, and impairest devotion before God.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
5For thine iniquity teacheth thy mouth, and thou choosest the tongue of the crafty.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
6Thine own mouth condemneth thee, and not I; yea, thine own lips testify against thee.
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
7Art thou the first man that was born? Or wast thou brought forth before the hills?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
8Dost thou hearken in the council of God? And dost thou restrain wisdom to thyself?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
9What knowest thou, that we know not? What understandest thou, which is not in us?
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
10With us are both the gray-headed and the very aged men, much older than thy father.
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
11Are the consolations of God too small for thee, and the word that dealeth gently with thee?
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
12Why doth thy heart carry thee away? And why do thine eyes wink?
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
13That thou turnest thy spirit against God, and lettest such words go out of thy mouth.
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
14What is man, that he should be clean? And he that is born of a woman, that he should be righteous?
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
15Behold, He putteth no trust in His holy ones; yea, the heavens are not clean in His sight.
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
16How much less one that is abominable and impure, man who drinketh iniquity like water!
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
17I will tell thee, hear thou me; and that which I have seen I will declare —
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
18Which wise men have told from their fathers, and have not hid it;
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
19Unto whom alone the land was given, and no stranger passed among them.
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
20The wicked man travaileth with pain all his days, even the number of years that are laid up for the oppressor.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
21A sound of terrors is in his ears: in prosperity the destroyer shall come upon him.
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
22He believeth not that he shall return out of darkness, and he is waited for of the sword.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
23He wandereth abroad for bread: 'Where is it?' He knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
24Distress and anguish overwhelm him; they prevail against him, as a king ready to the battle.
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
25Because he hath stretched out his hand against God, and behaveth himself proudly against the Almighty;
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
26He runneth upon him with a stiff neck, with the thick bosses of his bucklers.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
27Because he hath covered his face with his fatness, and made collops of fat on his loins;
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
28And he hath dwelt in desolate cities, in houses which no man would inhabit, which were ready to become heaps.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
29He shall not be rich, neither shall his substance continue, neither shall their produce bend to the earth.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
30He shall not depart out of darkness; the flame shall dry up his branches, and by the breath of His mouth shall he go away.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
31Let him not trust in vanity, deceiving himself; for vanity shall be his recompense.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
32It shall be accomplished before his time, and his branch shall not be leafy.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
33He shall shake off his unripe grape as the vine, and shall cast off his flower as the olive.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
34For the company of the godless shall be desolate, and fire shall consume the tents of bribery.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
35They conceive mischief, and bring forth iniquity, and their belly prepareth deceit.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.