Јов 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
1But now they that are younger than I have me in derision, whose fathers I disdained to set with the dogs of my flock.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
2Yea, the strength of their hands, whereto should it profit me? men in whom ripe age is perished.
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
3They are gaunt with want and famine; they gnaw the dry ground, in the gloom of wasteness and desolation.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
4They pluck salt-wort with wormwood; and the roots of the broom are their food.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
5They are driven forth from the midst of men; they cry after them as after a thief.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
6In the clefts of the valleys must they dwell, in holes of the earth and of the rocks.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
7Among the bushes they bray; under the nettles they are gathered together.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
8They are children of churls, yea, children of ignoble men; they were scourged out of the land.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
9And now I am become their song, yea, I am a byword unto them.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
10They abhor me, they flee far from me, and spare not to spit in my face.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
11For He hath loosed my cord, and afflicted me, and they have cast off the bridle before me.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
12Upon my right hand rise the brood; they entangle my feet, and they cast up against me their ways of destruction.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
13They break up my path, they further my calamity, even men that have no helper.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
14As through a wide breach they come; in the midst of the ruin they roll themselves upon me.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
15Terrors are turned upon me, they chase mine honour as the wind; and my welfare is passed away as a cloud.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
16And now my soul is poured out within me; days of affliction have taken hold upon me.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
17In the night my bones are pierced, and fall from me, and my sinews take no rest.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
18By the great force of my disease is my garment disfigured; it bindeth me about as the collar of my coat.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
19He hath cast me into the mire, and I am become like dust and ashes.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
20I cry unto Thee, and Thou dost not answer me; I stand up, and Thou lookest at me.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
21Thou art turned to be cruel to me; with the might of Thy hand Thou hatest me.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
22Thou liftest me up to the wind, Thou causest me to ride upon it; and Thou dissolvest my substance.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
23For I know that Thou wilt bring me to death, and to the house appointed for all living.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
24Surely none shall put forth his hand to a ruinous heap, neither because of these things shall help come in one's calamity,
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
25If I have not wept for him that was in trouble, and if my soul grieved not for the needy.
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
26Yet, when I looked for good, there came evil; and when I waited for light, there came darkness.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
27Mine inwards boil, and rest not; days of affliction are come upon me.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
28I go mourning without the sun; I stand up in the assembly, and cry for help.
29Брат постах змајевима и друг совама.
29I am become a brother to jackals, and a companion to ostriches.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
30My skin is black, and falleth from me, and my bones are burned with heat.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
31Therefore is my harp turned to mourning, and my pipe into the voice of them that weep.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.