Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1My spirit is consumed, my days are extinct, the grave is ready for me.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2Surely there are mockers with me, and mine eye abideth in their provocation.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Give now a pledge, be surety for me with Thyself; who else is there that will strike hands with me?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4For Thou hast hid their heart from understanding; therefore shalt Thou not exalt them.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5He that denounceth his friends for the sake of flattery, even the eyes of his children shall fail.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6He hath made me also a byword of the people; and I am become one in whose face they spit.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7Mine eye also is dimmed by reason of vexation, and all my members are as a shadow.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8Upright men are astonished at this, and the innocent stirreth up himself against the godless.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9Yet the righteous holdeth on his way, and he that hath clean hands waxeth stronger and stronger.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10But as for you all, do ye return, and come now; and I shall not find a wise man among you.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11My days are past, my purposes are broken off, even the thoughts of my heart.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12They change the night into day; the light is short because of darkness.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13If I look for the nether-world as my house; if I have spread my couch in the darkness;

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14If I have said to corruption: 'Thou art my father', to the worm: 'Thou art my mother, and my sister';

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Where then is my hope? And as for my hope, who shall see it?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16They shall go down to the bars of the nether-world, when we are at rest together in the dust.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.