Јов 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
1Mijn geest gebroken, mijn dagen geblust, Mij rest slechts het graf!
2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
2Ben ik niet het mikpunt van spot, Verkwijnt niet mijn oog door de bittere verwijten?
3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
3Stel Uzelf bij U tot borg voor mijl; Wie anders zou voor mij handslag geven?
4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
4Want hùn hart hebt Gij voor inzicht gesloten, En daarom steken zij de hand niet uit;
5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
5Men beklaagt het lot van zijn vrienden Terwijl de ogen versmachten van de eigen kinderen;
6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
6Men heeft mij tot spreekwoord gemaakt bij de mensen, Ik ben een, wien men in het aangezicht spuwt!
7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
7Mijn oog is dof van verdriet, Mijn leden zijn tot een schaduw vervluchtigd!
8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
8De braven ontstellen ervan, De onschuldige is jaloers op den boze:
9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
9Moet de rechtvaardige toch zijn weg maar bewandelen, Wie rein van handen is, zijn kracht nog verdubbelen?
10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
10En daarom, hoe gij u allen wendt of keert, Een wijze vind ik onder u niet;
11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
11Mijn levensdagen zijn voorbij, Mijn plannen, mijn hartewensen vernield!
12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
12Men maakt een dag van de nacht, Van duisternis het morgenlicht!
13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.
13Kan ik nog hopen? Het dodenrijk is mijn huis, In de duisternis heb ik mijn leger gespreid;
14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
14Tot het graf geroepen: Gij zijt mijn vader, Tot de wormen: Gij zijt mijn moeder en zusters!
15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
15Waar is mijn hoop, Mijn geluk, wie kan het ontdekken:
16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.
16Zullen ze met mij in het dodenrijk dalen, Zinken wij samen neer in het stof?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.