Јов 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

1My spirit shall be wasted, my days shall be shortened, and only the grave remaineth for me.

2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

2I have not sinned, and my eye abideth in bitterness.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

3Deliver me O Lord, and set me beside thee, and let any man’s hand fight against me.

4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

4Thou hast set their heart far from understanding, therefore they shall not be exalted.

5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

5He promiseth a prey to his companions, and the eyes of his children shall fail.

6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

6He hath made me as it were a byword of the people, and I am an example before them.

7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

7My eye is dim through indignation, and my limbs are brought as it were to nothing.

8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

8The just shall be astonished at this, and the innocent shall be raised up against the hypocrite.

9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

9And the just man shall hold on his way, and he that hath clean hands shall be stronger and stronger.

10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

10Wherefore be you all converted, and come, and I shall not find among you any wise man.

11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

11My days have passed away, my thoughts are dissipated, tormenting my heart.

12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

12They have turned night into day, and after darkness I hope for light again.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

13If I wait hell is my house, and I have made my bed in darkness.

14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

14If I have said to rottenness: Thou art my father; to worms, my mother and my sister.

15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

15Where is now then my expectation, and who considereth my patience?

16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

16All that I have shall go down into the deepest pit: thinkest thou that there at least I shall have rest?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.