Јов 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А Јов одговори и рече:
1But Job answered, and said:
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
2O that my sins, whereby I have deserved wrath, and the calamity that I suffer, were weighed in a balance.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
3As the sand of the sea this would appear heavier: therefore my words are full of sorrow:
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
4For the arrows of the Lord are in me, the rage whereof drinketh up my spirit, and the terrors of the Lord war against me.
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
5Will the wild ass bray when he hath grass? or will the ox low when he standeth before a full manger?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
6Or can an unsavoury thing be eaten, that is not seasoned with salt? or can a man taste that which when tasted bringeth death?
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
7The things which before my soul would not touch, now, through anguish are my meats.
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
8Who will grant that my request may come: and that God may give me what I look for?
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
9And that he that hath begun may destroy me, that he may let loose his hand, and cut me off?
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
10And that this may be my comfort, that afflicting me with sorrow, he spare not, nor I contradict the words of the Holy One.
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
11For what is my strength, that I can hold out? or what is my end that I should keep patience?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
12My strength is not the strength of stones, nor is my flesh of brass.
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
13Behold there is no help for me in myself, and my familiar friends also are departed from me.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
14He that taketh away mercy from his friend, forsaketh the fear of the Lord.
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
15My brethren have passed by me, as the torrent that passeth swiftly in the valleys.
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
16They that fear the hoary frost, the snow shall fall upon them.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
17At the time when they shall be scattered they shall perish: and after it groweth hot they shall be melted out of their place.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
18The paths of their steps are entangled: they shall walk in vain, and shall perish.
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
19Consider the paths of Thema, the ways of Saba, and wait a little while.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
20They are confounded, because I have hoped: they are come also even unto me, and are covered with shame.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
21Now you are come: and now seeing my affliction you are afraid.
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
22Did I say: Bring to me, and give me of your substance?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
23Or deliver me from the hand of the enemy, and rescue me out of the hand of the mighty?
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
24Teach me, and I will hold my peace: and if I have been ignorant in any thing, instruct me.
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
25Why have you detracted the words of truth, whereas there is none of you that can reprove me?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
26You dress up speeches only to rebuke, and you utter words to the wind.
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
27You rush in upon the fatherless, and you endeavour to overthrow your friend.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
28However finish what you have begun, give ear, and see whether I lie.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
29Answer, I beseech you, without contention: and speaking that which is just, judge ye.
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
30And you shall not And iniquity in my tongue, neither shall folly sound in my mouth.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.