Јов 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
1At this my heart trembleth, and is moved out of its place.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
2Hear ye attentively the terror of his voice, and the sound that cometh out of his mouth.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
3He beholdeth under all the heavens, and his light is upon the ends of the earth.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
4After it a noise shall roar, he shall thunder with the voice of his majesty, and shall not be found out, when his voice shall be heard.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
5God shall thunder wonderfully with his voice, he that doth great and unsearchable things.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
6He commandeth the snow to go down upon the earth, and the winter rain, and the shower of his strength.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
7He sealeth up the hand of all men, that every one may know his works.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
8Then the beast shall go into his covert, and shall abide in his den.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
9Out of the inner parts shall a tempest come, and cold out of the north.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
10When God bloweth there cometh frost, and again the waters are poured out abundantly.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
11Corn desireth clouds, and the clouds spread their light:
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
12Which go round about, whithersoever the will of him that governeth them shall lead them, to whatsoever he shall command them upon the face of the whole earth:
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
13Whether in one tribe, or in his own land, or in what place soever of his mercy he shall command them to be found.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
14Hearken to these things, Job: Stand, and consider the wondrous works of God.
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
15Dost thou know when God commanded the rains, to shew his light of his clouds?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
16Knowest thou the great paths of the clouds, and the perfect knowledges?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
17Are not thy garments hot, when the south wind blows upon the earth?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
18Thou perhaps hast made the heavens with him, which are most strong, as if they were of molten brass.
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
19Shew us what we may say to him: for we are wrapped up in darkness.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
20Who shall tell him the things I speak? even if a man shall speak, he shall be swallowed up.
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
21But now they see not the light: the air on a sudden shall be thickened into clouds, and the wind shall pass and drive them away.
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
22Cold cometh out of the north, and to God praise with fear.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
23We cannot find him worthily: he is great in strength, and in judgment, and in justice, and he is ineffable.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
24Therefore men shall fear him, and all that seem to themselves to be wise, shall not dare to behold him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.