Јов 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
1Ла аузул ачестор лукрурь ымь тремурэ инима де тот ши саре дин локул ей.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
2Аскултаць, аскултаць трэснетул тунетулуй Сэу, бубуитул каре есе дин гура Луй!
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
3Ыл ростоголеште пе тоатэ ынтиндеря черурилор ши фулӂерул Луй луминязэ пынэ ла марӂиниле пэмынтулуй.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
4Апой се ауде ун бубуит, тунэ ку гласул Луй мэрец, ши ну май опреште фулӂерул де ындатэ че рэсунэ гласул Луй.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
5Думнезеу тунэ ку гласул Луй ын кип минунат; фаче лукрурь марь пе каре ной ну ле ынцелеӂем.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
6Ел зиче зэпезий: ‘Казь пе пэмынт!’ Зиче ачелашь лукру плоий, кяр ши челор май путерниче плой.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
7Печетлуеште мына тутурор оаменилор, пентру ка тоць сэ се рекуноаскэ де фэптурь але Луй.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
8Фяра сэлбатикэ се траӂе ынтр-о пештерэ ши се кулкэ ын визуина ей.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
9Вижелия вине де ла мязэзи ши фригул, дин вынтуриле де ла мязэноапте.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
10Думнезеу, прин суфларя Луй, фаче гяца ши микшорязэ локул апелор марь.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
11Ынкаркэ норий ку абурь ши-й рисипеште скынтееторь;
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
12мишкаря лор се ындряптэ дупэ плануриле Луй, пентру ымплиниря а тот че ле порунчеште Ел пе фаца пэмынтулуй локуит.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
13Ый фаче сэ парэ ка о нуя ку каре ловеште пэмынтул сау ка ун семн ал драгостей Луй.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
14Йов, я аминте ла ачесте лукрурь! Привеште лиништит минуниле луй Думнезеу!
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
15Штий кум кырмуеште Думнезеу норий ши кум фаче сэ стрэлучяскэ дин ей фулӂерул Сэу?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
16Ынцелеӂь ту плутиря норилор, минуниле Ачелуя а кэруй штиинцэ есте десэвыршитэ?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
17Штий пентру че ци се ынкэлзеск вешминтеле кынд се одихнеште пэмынтул де вынтул де мязэзи?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
18Поць ту сэ ынтинзь черуриле ка Ел, тарь ка о оглиндэ турнатэ?
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
19Аратэ-не че требуе сэ-Й спунем. Кэч сунтем пря нештиуторь ка сэ-Й путем ворби.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
20Чине-Й ва да де весте кэ Ый вой ворби? Дар каре есте омул каре-шь дореште пердеря?
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
21Акум, фиреште, ну путем ведя лумина соарелуй каре стрэлучеште ын досул норилор, дар ва трече ун вынт ши-л ва курэци.
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
22Де ла мязэноапте не вине аурора ши че ынфрикошатэ есте мэреция каре ынконжоарэ пе Думнезеу!
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
23Пе Чел Атотпутерник ну-Л путем ажунӂе, кэч есте маре ын тэрие, дар дрептул ши дрептатя деплинэ Ел ну ле фрынӂе.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
24Де ачея, оамений требуе сэ се тямэ де Ел; Ел ну-Шь ындряптэ привириле спре чей че се кред ынцелепць.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.