Јов 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
1Стригэ акум! Чине ыць ва рэспунде? Кэруя динтре сфинць ый вей ворби?
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
2Небунул пере учис де мыния луй, простул моаре учис де априндеря луй.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
3Ам вэзут пе ун небун принзынд рэдэчинэ; апой, деодатэ, й-ам блестемат локуинца.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
4Фиий луй н-ау норок, сунт кэлкаць ын пичоаре ла поартэ, ши нимень ну-й скапэ!
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
5Сечеришул луй есте мынкат де чей флэмынзь, каре вин сэ-л я кяр ши дин спинь, ши авериле луй сунт ынгиците де оамень ынсетаць.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
6Ненорочиря ну рэсаре дин цэрынэ, ши суферинца ну ынколцеште дин пэмынт.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
7Омул се наште ка сэ суфере, дупэ кум скынтея се наште ка сэ збоаре.
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
8Еу аш алерга ла Думнезеу, луй Думнезеу Й-аш спуне неказул меу.
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
9Ел фаче лукрурь марь ши непэтрунсе, минунь фэрэ нумэр.
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
10Ел варсэ плоая пе пэмынт ши тримите апэ пе кымпий.
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
11Ел ыналцэ пе чей смериць ши избэвеште пе чей некэжиць.
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
12Ел нимичеште плануриле оаменилор виклень, ши мыниле лор ну пот сэ ле ымплиняскэ.
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
13Ел принде пе чей ынцелепць ын викления лор, ши плануриле оаменилор ыншелэторь сунт рэстурнате:
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
14дау песте ынтунерик ын мижлокул зилей, быжбые зиуа-н амяза маре ка ноаптя.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
15Астфел, Думнезеу окротеште пе чел слаб ымпотрива аменинцэрилор лор ши-л скапэ дин мына челор путерничь,
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
16аша ынкыт нэдеждя сприжинэ пе чел ненорочит, яр фэрэделеӂя ышь ынкиде гура.
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
17Фериче де омул пе каре-л чартэ Думнезеу! Ну несокоти мустраря Челуй Атотпутерник.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
18Ел фаче рана ши тот Ел о лягэ; Ел рэнеште, ши мына Луй тэмэдуеште.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
19Де шасе орь те ва избэви дин неказ ши де шапте орь ну те ва атинӂе рэул.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
20Ел те ва скэпа де моарте ын време де фоамете ши де ловитуриле сабией ын време де рэзбой.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
21Вей фи ла адэпост де бичул лимбий, вей фи фэрэ тямэ кынд ва вени пустииря.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
22Вей рыде де пустиире, ка ши де фоамете, ши ну вей авя сэ те темь де фяреле пэмынтулуй.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
23Кэч вей фаче легэмынт пынэ ши ку петреле кымпулуй, ши фяреле пэмынтулуй вор фи ын паче ку тине.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
24Вей авя феричире ын кортул тэу, ыць вей гэси турмеле ынтреӂь,
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
25ыць вей ведя сэмынца крескынду-ць ши одраслеле ынмулцинду-се ка ярба де пе кымп.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
26Вей интра ын мормынт ла бэтрынеце, ка снопул стрынс ла время луй.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
27Ятэ че ам черчетат, ши аша есте! Аскултэ, кэ сунт спре фолосул тэу!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.