Јов 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
1[Voca ergo, si est qui tibi respondeat, et ad aliquem sanctorum convertere.
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
2Vere stultum interficit iracundia, et parvulum occidit invidia.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
3Ego vidi stultum firma radice, et maledixi pulchritudini ejus statim.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
4Longe fient filii ejus a salute, et conterentur in porta, et non erit qui eruat.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
5Cujus messem famelicus comedet, et ipsum rapiet armatus, et bibent sitientes divitias ejus.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
6Nihil in terra sine causa fit, et de humo non oritur dolor.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
7Homo nascitur ad laborem, et avis ad volatum.
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
8Quam ob rem ego deprecabor Dominum, et ad Deum ponam eloquium meum:
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
9qui facit magna et inscrutabilia, et mirabilia absque numero;
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
10qui dat pluviam super faciem terræ, et irrigat aquis universa;
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
11qui ponit humiles in sublime, et mœrentes erigit sospitate;
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
12qui dissipat cogitationes malignorum, ne possint implere manus eorum quod cœperant;
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
13qui apprehendit sapientes in astutia eorum, et consilium pravorum dissipat.
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
14Per diem incurrent tenebras, et quasi in nocte, sic palpabunt in meridie.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
15Porro salvum faciet egenum a gladio oris eorum, et de manu violenti pauperem.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
16Et erit egeno spes; iniquitas autem contrahet os suum.
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
17Beatus homo qui corripitur a Deo: increpationem ergo Domini ne reprobes:
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
18quia ipse vulnerat, et medetur; percutit, et manus ejus sanabunt.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
19In sex tribulationibus liberabit te, et in septima non tangent te malum.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
20In fame eruet te de morte, et in bello de manu gladii.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
21A flagello linguæ absconderis, et non timebis calamitatem cum venerit.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
22In vastitate et fame ridebis, et bestias terræ non formidabis.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
23Sed cum lapidibus regionum pactum tuum, et bestiæ terræ pacificæ erunt tibi.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
24Et scies quod pacem habeat tabernaculum tuum; et visitans speciem tuam, non peccabis.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
25Scies quoque quoniam multiplex erit semen tuum, et progenies tua quasi herba terræ.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
26Ingredieris in abundantia sepulchrum, sicut infertur acervus tritici in tempore suo.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
27Ecce hoc, ut investigavimus, ita est: quod auditum, mente pertracta.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.