Јов 36
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Још говори Елијуј и рече:
1Addens quoque Eliu, hæc locutus est:
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
2[Sustine me paululum, et indicabo tibi: adhuc enim habeo quod pro Deo loquar.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
3Repetam scientiam meam a principio, et operatorem meum probabo justum.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
4Vere enim absque mendacio sermones mei, et perfecta scientia probabitur tibi.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
5Deus potentes non abjicit, cum et ipse sit potens:
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
6sed non salvat impios, et judicium pauperibus tribuit.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
7Non auferet a justo oculos suos: et reges in solio collocat in perpetuum, et illi eriguntur.
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
8Et si fuerint in catenis, et vinciantur funibus paupertatis,
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
9indicabit eis opera eorum, et scelera eorum, quia violenti fuerunt.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
10Revelabit quoque aurem eorum, ut corripiat: et loquetur, ut revertantur ab iniquitate.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
11Si audierint et observaverint, complebunt dies suos in bono, et annos suos in gloria:
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
12si autem non audierint, transibunt per gladium, et consumentur in stultitia.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
13Simulatores et callidi provocant iram Dei, neque clamabunt cum vincti fuerint.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
14Morietur in tempestate anima eorum, et vita eorum inter effeminatos.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
15Eripiet de angustia sua pauperem, et revelabit in tribulatione aurem ejus.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
16Igitur salvabit te de ore angusto latissime, et non habente fundamentum subter se: requies autem mensæ tuæ erit plena pinguedine.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
17Causa tua quasi impii judicata est: causam judiciumque recipies.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
18Non te ergo superet ira ut aliquem opprimas: nec multitudo donorum inclinet te.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
19Depone magnitudinem tuam absque tribulatione, et omnes robustos fortitudine.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
20Ne protrahas noctem, ut ascendant populi pro eis.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
21Cave ne declines ad iniquitatem: hanc enim cœpisti sequi post miseriam.
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
22Ecce Deus excelsus in fortitudine sua, et nullus ei similis in legislatoribus.
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
23Quis poterit scrutari vias ejus? aut quis potest ei dicere: Operatus es iniquitatem?
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
24Memento quod ignores opus ejus, de quo cecinerunt viri.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
25Omnes homines vident eum: unusquisque intuetur procul.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
26Ecce Deus magnus vincens scientiam nostram: numerus annorum ejus inæstimabilis.
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
27Qui aufert stillas pluviæ, et effundit imbres ad instar gurgitum,
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
28qui de nubibus fluunt quæ prætexunt cuncta desuper.
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
29Si voluerit extendere nubes quasi tentorium suum,
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
30et fulgurare lumine suo desuper, cardines quoque maris operiet.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
31Per hæc enim judicat populos, et dat escas multis mortalibus.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
32In manibus abscondit lucem, et præcepit ei ut rursus adveniat.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
33Annuntiat de ea amico suo, quod possessio ejus sit, et ad eam possit ascendere.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.