Јов 23

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Clementine Vulgate, 1598

1А Јов одговори и рече:

1Respondens autem Job, ait:

2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

2[Nunc quoque in amaritudine est sermo meus, et manus plagæ meæ aggravata est super gemitum meum.

3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

3Quis mihi tribuat ut cognoscam et inveniam illum, et veniam usque ad solium ejus?

4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

4Ponam coram eo judicium, et os meum replebo increpationibus:

5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

5ut sciam verba quæ mihi respondeat, et intelligam quid loquatur mihi.

6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

6Nolo multa fortitudine contendat mecum, nec magnitudinis suæ mole me premat.

7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

7Proponat æquitatem contra me, et perveniat ad victoriam judicium meum.

8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

8Si ad orientem iero, non apparet; si ad occidentem, non intelligam eum.

9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

9Si ad sinistram, quid agam? non apprehendam eum; si me vertam ad dexteram, non videbo illum.

10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

10Ipse vero scit viam meam, et probavit me quasi aurum quod per ignem transit.

11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

11Vestigia ejus secutus est pes meus: viam ejus custodivi, et non declinavi ex ea.

12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

12A mandatis labiorum ejus non recessi, et in sinu meo abscondi verba oris ejus.

13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

13Ipse enim solus est, et nemo avertere potest cogitationem ejus: et anima ejus quodcumque voluit, hoc fecit.

14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

14Cum expleverit in me voluntatem suam, et alia multa similia præsto sunt ei.

15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

15Et idcirco a facie ejus turbatus sum, et considerans eum, timore sollicitor.

16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

16Deus mollivit cor meum, et Omnipotens conturbavit me.

17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

17Non enim perii propter imminentes tenebras, nec faciem meam operuit caligo.]

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.