Јов 23

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)

1А Јов одговори и рече:

1Ὑπολαβὼν δὲ Ἰὼβ, λέγει,

2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

2Καὶ δὴ οἶδα ὅτι ἐκ χειρός μου ἡ ἔλεγξίς ἐστι, καὶ ἡ χεὶρ αὐτοῦ βαρεῖα γέγονεν ἐπʼ ἐμῷ στεναγμῷ.

3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

3Τίς δʼ ἄρα γνοίη, ὅτι εὕροιμι αὐτὸν, καὶ ἔλθοιμι εἰς τέλος;

4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

4Εἴποιμι δὲ ἐμαυτοῦ κρίμα, τὸ δὲ στόμα μου ἐμπλήσαι ἐλέγχων.

5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

5Γνοίην δὲ ἰάματα ἅ μοι ἐρεῖ, αἰσθοίμην δὲ τίνα μοι ἀπαγγελεῖ.

6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

6Καὶ ἐν πολλῇ ἰσχύϊ ἐπελεύσεταί μοι, εἶτα ἐν ἀπειλῇ μοι οὐ χρήσεται.

7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

7Ἀλήθεια γὰρ καὶ ἔλεγχος παρʼ αὐτοῦ, ἐξαγάγοι δὲ εἰς τέλος τὸ κρίμα μου.

8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

8Εἰ γὰρ πρῶτος πορεύσομαι, καὶ οὐκ ἔτι εἰμὶ, τὰ δὲ ἐπʼ ἐσχάτοις, τί οἶδα;

9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

9Ἀριστερὰ ποιήσαντος αὐτοῦ καὶ οὐ κατέσχον, περιβαλεῖ δεξιὰ καὶ οὐκ ὄψομαι·

10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

10Οἶδε γὰρ ἤδη ὁδόν μου· διέκρινε δέ με ὥσπερ τὸ χρυσίον.

11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

11Ἐξελεύσομαι δὲ ἐν ἐντάλμασιν αὐτοῦ, ὁδοὺς γὰρ αὐτοῦ ἐφύλαξα, καὶ οὐ μὴ ἐκκλίνω ἀπὸ ἐνταλμάτων αὐτοῦ,

12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

12καὶ οὐ μὴ παρέλθω, ἐν δὲ κόλπῳ μου ἔκρυψα ῥήματα αὐτοῦ.

13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

13Εἰ δὲ καὶ αὐτὸς ἔκρινεν οὕτως, τίς ἐστιν ὁ ἀντειπὼν αὐτῷ; ὁ γὰρ αὐτὸς ἠθέλησε, καὶ ἐποίησε.

14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

no verse 14 in this text

15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

15Διὰ τοῦτο ἐπʼ αὐτῷ ἐσπούδακα· νουθετούμενος δὲ, ἐφρόντισα αὐτοῦ. Ἐπὶ τούτῳ ἀπὸ προσώπου αὐτοῦ κατασπουδασθῶ· κατανοήσω, καὶ πτοηθήσομαι ἐξ αὐτοῦ.

16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

16Κύριος δὲ ἐμαλάκυνε τὴν καρδίαν μου· ὁ δὲ παντοκράτωρ ἐσπούδασέ με.

17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

17Οὐ γὰρ ᾔδειν ὅτι ἐπελεύσεταί μοι σκότος, πρὸ προσώπου δέ μου ἐκάλυψε γνόφος.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.