Јов 23

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Reina-Valera 1909

1А Јов одговори и рече:

1Y RESPONDIÓ Job, y dijo:

2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

2Hoy también hablaré con amargura; que es más grave mi llaga que mi gemido.

3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

3¡Quién me diera el saber dónde hallar á Dios! yo iría hasta su silla.

4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

4Ordenaría juicio delante de él, y henchiría mi boca de argumentos.

5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

5Yo sabría lo que él me respondería, y entendería lo que me dijese.

6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

6¿Pleitearía conmigo con grandeza de fuerza? No: antes él la pondría en mí.

7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

7Allí el justo razonaría con él: y escaparía para siempre de mi juez.

8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

8He aquí yo iré al oriente, y no lo hallaré ; y al occidente, y no lo percibiré:

9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

9Si al norte él obrare, yo no lo veré; al mediodía se esconderá, y no lo veré.

10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

10Mas él conoció mi camino: probaráme, y saldré como oro.

11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

11Mis pies tomaron su rastro; guardé su camino, y no me aparté.

12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

12Del mandamiento de sus labios nunca me separé; guardé las palabras de su boca más que mi comida.

13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

13Empero si él se determina en una cosa, ¿quién lo apartará? Su alma deseó, é hizo.

14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

14El pues acabará lo que ha determinado de mí: y muchas cosas como estas hay en él.

15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

15Por lo cual yo me espanto en su presencia: consideraré, y temerélo.

16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

16Dios ha enervado mi corazón, y hame turbado el Omnipotente.

17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

17¿Por qué no fuí yo cortado delante de las tinieblas, y cubrió con oscuridad mi rostro?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.