Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1Y RESPONDIÓ Eliphaz el Temanita, y dijo:
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2Si probáremos á hablarte, serte ha molesto; mas ¿quién podrá detener las palabras?
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3He aquí, tú enseñabas á muchos, y las manos flacas corroborabas;
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4Al que vacilaba, enderezaban tus palabras, y esforzabas las rodillas que decaían.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5Mas ahora que el mal sobre ti ha venido, te es duro; y cuando ha llegado hasta ti, te turbas.
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6¿Es este tu temor, tu confianza, tu esperanza, y la perfección de tus caminos?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7Recapacita ahora, ¿quién que fuera inocente se perdiera? y ¿en dónde los rectos fueron cortados?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8Como yo he visto, los que aran iniquidad y siembran injuria, la siegan.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9Perecen por el aliento de Dios, y por el espíritu de su furor son consumidos.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10El bramido del león, y la voz del león, y los dientes de los leoncillos son quebrantados.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11El león viejo perece por falta de presa, y los hijos del león son esparcidos.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12El negocio también me era á mí oculto; mas mi oído ha percibido algo de ello.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13En imaginaciones de visiones nocturnas, cuando el sueño cae sobre los hombres,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14Sobrevínome un espanto y un temblor, que estremeció todos mis huesos:
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15Y un espíritu pasó por delante de mí, que hizo se erizara el pelo de mi carne.
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16Paróse un fantasma delante de mis ojos, cuyo rostro yo no conocí, y quedo, oí que decía:
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17¿Si será el hombre más justo que Dios? ¿si será el varón más limpio que el que lo hizo?
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18He aquí que en sus siervos no confía, y notó necedad en sus ángeles;
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19¡Cuánto más en los que habitan en casas de lodo, cuyo fundamento está en el polvo, y que serán quebrantados de la polilla!
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20De la mañana á la tarde son quebrantados, y se pierden para siempre, sin haber quien lo considere.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21¿Su hermosura, no se pierde con ellos mismos? Mueren, y sin sabiduría.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.