Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1И отвечал Елифаз Феманитянин и сказал:
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2если попытаемся мы сказать к тебе слово,- не тяжело ли будет тебе? Впрочем кто может возбранить слову!
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3Вот, ты наставлял многих и опустившиеся руки поддерживал,
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4падающего восставляли слова твои, и гнущиеся колени ты укреплял.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5А теперь дошло до тебя, и ты изнемог; коснулось тебя, и ты упал духом.
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6Богобоязненность твоя не должна ли быть твоею надеждою, и непорочность путей твоих - упованием твоим?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7Вспомни же, погибал ли кто невинный, и где праведные бывали искореняемы?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8Как я видал, то оравшие нечестие и сеявшие зло пожинают его;
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9от дуновения Божия погибают и от духа гнева Его исчезают.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10Рев льва и голос рыкающего умолкает, и зубы скимнов сокрушаются;
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11могучий лев погибает без добычи, и дети львицы рассеиваются.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12И вот, ко мне тайно принеслось слово, и ухо мое приняло нечто от него.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13Среди размышлений о ночных видениях, когда сон находит на людей,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14объял меня ужас и трепет и потряс все кости мои.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15И дух прошел надо мною; дыбом стали волосы на мне.
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16Он стал,- но я не распознал вида его,- только облик был пред глазами моими; тихое веяние,- и я слышу голос:
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17человек праведнее ли Бога? и муж чище ли Творца своего?
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18Вот, Он и слугам Своим не доверяет и в Ангелах Своих усматривает недостатки:
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19тем более - в обитающих в храминах из брения, которых основание прах, которые истребляются скорее моли.
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20Между утром и вечером они распадаются; не увидишь, как они вовсе исчезнут.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21Не погибают ли с ними и достоинства их? Они умирают, не достигнув мудрости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.