Јов 41
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
1Надежда тщетна: не упадешь ли от одного взгляда его?
2Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
2Нет столь отважного, который осмелился бы потревожить его; кто же может устоять перед Моим лицом?
3Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
3Кто предварил Меня, чтобы Мне воздавать ему? под всем небом все Мое.
4Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
4Не умолчу о членах его, о силе и красивой соразмерности их.
5Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
5Кто может открыть верх одежды его, кто подойдет к двойным челюстям его?
6Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
6Кто может отворить двери лица его? круг зубов его - ужас;
7Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
7крепкие щиты его - великолепие; они скреплены как бы твердою печатью;
8Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
8один к другому прикасается близко, так что и воздух не проходит между ними;
9Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
9один с другим лежат плотно, сцепились и не раздвигаются.
10Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
10От его чихания показывается свет; глаза у него как ресницы зари;
11Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
11из пасти его выходят пламенники, выскакивают огненные искры;
12Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
12из ноздрей его выходит дым, как из кипящего горшка или котла.
13У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
13Дыхание его раскаляет угли, и из пасти его выходит пламя.
14Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
14На шее его обитает сила, и перед ним бежит ужас.
15Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
15Мясистые части тела его сплочены между собою твердо, не дрогнут.
16Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
16Сердце его твердо, как камень, и жестко, как нижний жернов.
17Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
17Когда он поднимается, силачи в страхе, совсем теряются от ужаса.
18Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
18Меч, коснувшийся его, не устоит, ни копье, ни дротик, ни латы.
19Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
19Железо он считает за солому, медь - за гнилое дерево.
20Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
20Дочь лука не обратит его в бегство; пращные камни обращаются для него в плеву.
21Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
21Булава считается у него за соломину; свисту дротика он смеется.
22Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
22Под ним острые камни, и он на острых камнях лежит в грязи.
23За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
23Он кипятит пучину, как котел, и море претворяет в кипящую мазь;
24Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
24оставляет за собою светящуюся стезю; бездна кажется сединою.
25Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
25Нет на земле подобного ему; он сотворен бесстрашным;
no verse 26 in this text
26на все высокое смотрит смело; он царь над всеми сынами гордости.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.