Јов 41
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
1Nul n’est assez hardi pour l’exciter; Qui donc me résisterait en face?
2Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
2De qui suis-je le débiteur? Je le paierai. Sous le ciel tout m’appartient.
3Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
3Je veux encore parler de ses membres, Et de sa force, et de la beauté de sa structure.
4Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
4Qui soulèvera son vêtement? Qui pénétrera entre ses mâchoires?
5Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
5Qui ouvrira les portes de sa gueule? Autour de ses dents habite la terreur.
6Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
6Ses magnifiques et puissants boucliers Sont unis ensemble comme par un sceau;
7Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
7Ils se serrent l’un contre l’autre, Et l’air ne passerait pas entre eux;
8Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
8Ce sont des frères qui s’embrassent, Se saisissent, demeurent inséparables.
9Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
9Ses éternuements font briller la lumière; Ses yeux sont comme les paupières de l’aurore.
10Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
10Des flammes jaillissent de sa bouche, Des étincelles de feu s’en échappent.
11Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
11Une fumée sort de ses narines, Comme d’un vase qui bout, d’une chaudière ardente.
12Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
12Son souffle allume les charbons, Sa gueule lance la flamme.
13У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
13La force a son cou pour demeure, Et l’effroi bondit au-devant de lui.
14Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
14Ses parties charnues tiennent ensemble, Fondues sur lui, inébranlables.
15Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
15Son cœur est dur comme la pierre, Dur comme la meule inférieure.
16Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
16Quand il se lève, les plus vaillants ont peur, Et l’épouvante les fait fuir.
17Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
17C’est en vain qu’on l’attaque avec l’épée; La lance, le javelot, la cuirasse, ne servent à rien.
18Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
18Il regarde le fer comme de la paille, L’airain comme du bois pourri.
19Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
19La flèche ne le met pas en fuite, Les pierres de la fronde sont pour lui du chaume.
20Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
20Il ne voit dans la massue qu’un brin de paille, Il rit au sifflement des dards.
21Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
21Sous son ventre sont des pointes aiguës: On dirait une herse qu’il étend sur le limon.
22Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
22Il fait bouillir le fond de la mer comme une chaudière, Il l’agite comme un vase rempli de parfums.
23За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
23Il laisse après lui un sentier lumineux; L’abîme prend la chevelure d’un vieillard.
24Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
24Sur la terre nul n’est son maître; Il a été créé pour ne rien craindre.
25Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
25Il regarde avec dédain tout ce qui est élevé, Il est le roi des plus fiers animaux.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.