Јов 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И Јов настави беседу своју и рече:
1Job prit de nouveau la parole sous forme sentencieuse et dit:
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
2Dieu qui me refuse justice est vivant! Le Tout-Puissant qui remplit mon âme d’amertume est vivant!
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
3Aussi longtemps que j’aurai ma respiration, Et que le souffle de Dieu sera dans mes narines,
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
4Mes lèvres ne prononceront rien d’injuste, Ma langue ne dira rien de faux.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
5Loin de moi la pensée de vous donner raison! Jusqu’à mon dernier soupir je défendrai mon innocence;
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
6Je tiens à me justifier, et je ne faiblirai pas; Mon cœur ne me fait de reproche sur aucun de mes jours.
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
7Que mon ennemi soit comme le méchant, Et mon adversaire comme l’impie!
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
8Quelle espérance reste-t-il à l’impie, Quand Dieu coupe le fil de sa vie, Quand il lui retire son âme?
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
9Est-ce que Dieu écoute ses cris, Quand l’angoisse vient l’assaillir?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
10Fait-il du Tout-Puissant ses délices? Adresse-t-il en tout temps ses prières à Dieu?
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
11Je vous enseignerai les voies de Dieu, Je ne vous cacherai pas les desseins du Tout-Puissant.
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
12Mais vous les connaissez, et vous êtes d’accord; Pourquoi donc vous laisser aller à de vaines pensées?
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
13Voici la part que Dieu réserve au méchant, L’héritage que le Tout-Puissant destine à l’impie.
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
14S’il a des fils en grand nombre, c’est pour le glaive, Et ses rejetons manquent de pain;
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
15Ceux qui échappent sont enterrés par la peste, Et leurs veuves ne les pleurent pas.
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
16S’il amasse l’argent comme la poussière, S’il entasse les vêtements comme la boue,
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
17C’est lui qui entasse, mais c’est le juste qui se revêt, C’est l’homme intègre qui a l’argent en partage.
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
18Sa maison est comme celle que bâtit la teigne, Comme la cabane que fait un gardien.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
19Il se couche riche, et il meurt dépouillé; Il ouvre les yeux, et tout a disparu.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
20Les terreurs le surprennent comme des eaux; Un tourbillon l’enlève au milieu de la nuit.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
21Le vent d’orient l’emporte, et il s’en va; Il l’arrache violemment de sa demeure.
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
22Dieu lance sans pitié des traits contre lui, Et le méchant voudrait fuir pour les éviter.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
23On bat des mains à sa chute, Et on le siffle à son départ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.