Јов 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1А Јов одговори и рече:
1Job prit la parole et dit:
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
2Écoutez, écoutez mes paroles, Donnez-moi seulement cette consolation.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
3Laissez-moi parler, je vous prie; Et, quand j’aurai parlé, tu pourras te moquer.
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
4Est-ce contre un homme que se dirige ma plainte? Et pourquoi mon âme ne serait-elle pas impatiente?
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
5Regardez-moi, soyez étonnés, Et mettez la main sur la bouche.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
6Quand j’y pense, cela m’épouvante, Et un tremblement saisit mon corps.
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
7Pourquoi les méchants vivent-ils? Pourquoi les voit-on vieillir et accroître leur force?
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
8Leur postérité s’affermit avec eux et en leur présence, Leurs rejetons prospèrent sous leurs yeux.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
9Dans leurs maisons règne la paix, sans mélange de crainte; La verge de Dieu ne vient pas les frapper.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
10Leurs taureaux sont vigoureux et féconds, Leurs génisses conçoivent et n’avortent point.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
11Ils laissent courir leurs enfants comme des brebis, Et les enfants prennent leurs ébats.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
12Ils chantent au son du tambourin et de la harpe, Ils se réjouissent au son du chalumeau.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
13Ils passent leurs jours dans le bonheur, Et ils descendent en un instant au séjour des morts.
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
14Ils disaient pourtant à Dieu: Retire-toi de nous; Nous ne voulons pas connaître tes voies.
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
15Qu’est-ce que le Tout-Puissant, pour que nous le servions? Que gagnerons-nous à lui adresser nos prières?
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
16Quoi donc! Ne sont-ils pas en possession du bonheur? Loin de moi le conseil des méchants!
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
17Mais arrive-t-il souvent que leur lampe s’éteigne, Que la misère fonde sur eux, Que Dieu leur distribue leur part dans sa colère,
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
18Qu’ils soient comme la paille emportée par le vent, Comme la balle enlevée par le tourbillon?
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
19Est-ce pour les fils que Dieu réserve le châtiment du père? Mais c’est lui que Dieu devrait punir, pour qu’il le sente;
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
20C’est lui qui devrait contempler sa propre ruine, C’est lui qui devrait boire la colère du Tout-Puissant.
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
21Car, que lui importe sa maison après lui, Quand le nombre de ses mois est achevé?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
22Est-ce à Dieu qu’on donnera de la science, A lui qui gouverne les esprits célestes?
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
23L’un meurt au sein du bien-être, De la paix et du bonheur,
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
24Les flancs chargés de graisse Et la mœlle des os remplie de sève;
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
25L’autre meurt, l’amertume dans l’âme, Sans avoir joui d’aucun bien.
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
26Et tous deux se couchent dans la poussière, Tous deux deviennent la pâture des vers.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
27Je sais bien quelles sont vos pensées, Quels jugements iniques vous portez sur moi.
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
28Vous dites: Où est la maison de l’homme puissant? Où est la tente qu’habitaient les impies?
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
29Mais quoi! N’avez-vous point interrogé les voyageurs, Et voulez-vous méconnaître ce qu’ils prouvent?
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
30Au jour du malheur, le méchant est épargné; Au jour de la colère, il échappe.
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
31Qui lui reproche en face sa conduite? Qui lui rend ce qu’il a fait?
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
32Il est porté dans un sépulcre, Et il veille encore sur sa tombe.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
33Les mottes de la vallée lui sont légères; Et tous après lui suivront la même voie, Comme une multitude l’a déjà suivie.
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
34Pourquoi donc m’offrir de vaines consolations? Ce qui reste de vos réponses n’est que perfidie.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.