Јов 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А Јов одговори и рече:
1Ka naʻe tali ʻe Siope, ʻo ne pehē,
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
2“Fakafanongo lelei ki heʻeku lea, pea ko hoʻomou fakafiemālie eni.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
3Mou kātaki, kau lea atu; pea hili ʻeku lea, fai pe hoʻomou manuki.
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
4ʻOiauē, he ʻoku ou liunga ki he tangata? Pea ka ne ko ia, ko e hā nai ʻe ʻikai mamahi ai hoku laumālie?
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
5Tokanga mai, pea mou ofo, pea ʻai homou nima ki homou ngutu.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
6ʻIo, ʻi heʻeku fakamanatu ʻoku ou manavahē ʻaupito, pea ʻoku puke ʻa hoku kakano ʻe he tetetete.
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
7“Ko e hā ʻoku moʻui ai ʻae angakovi, ʻo hoko ʻo motuʻa, ʻio, pea lahi ʻi he mālohi?
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
8Kuo fakatuʻumaʻu honau hako fakataha mo kinautolu, pea mo ʻenau fānau ʻi honau ʻao.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
9ʻOku malu honau fale mei he manavahē, pea ʻoku ʻikai ʻiate kinautolu ʻae meʻa tā ʻae ʻOtua.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
10ʻOku fakatauʻi ʻe heʻenau pulu tangata ʻo touʻia taʻehala; ʻoku fānau ʻenau pulu fefine ʻo taʻetōhonoʻuhiki.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
11ʻOku nau tuku atu ʻenau fānau ʻo hangē ko e fanga sipi, pea ʻoku meʻe hopohopo ʻenau fānau.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
12ʻOku nau toʻo hake ʻae kihiʻi lali mo e haʻape, pea nau fiefia ʻi he leʻo ʻoe meʻa ifi.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
13ʻOku nau fakaʻosi honau ngaahi ʻaho ʻi he fakafiemālie, pea fakafokifā pe ʻoku nau ʻalu hifo ki he faʻitoka.
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
14Ko ia ʻoku nau pehē ai ki he ʻOtua, ‘ʻAlu ʻiate kimautolu, he ʻoku ʻikai te mau holi ke ʻilo ho ngaahi hala.
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
15Ko hai ʻae Māfimafi, ke pehē ke mau tauhi ia? Pea ko e hā ʻae totongi te mau maʻu, ʻo kapau te mau lotu ki ai?’
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
16Vakai, ʻoku ʻikai ʻi honau nima ʻenau monūʻia: ʻoku mamaʻo ʻiate au ʻae fakakaukau ʻoe angahala.
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
17“ʻOku liunga fiha ʻae tāmateʻi ʻoe maama ʻae angahala? Mo e hoko ʻenau fakaʻauha kiate kinautolu? ʻoku tufaki ʻe he ʻOtua ʻae ngaahi mamahi ʻi hono houhau.
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
18ʻOku nau tatau mo e tefitoʻi kaho ʻi he mata ʻoe matangi, pea hangē ko e kafukafu ʻoku ʻave ʻe he afi.
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
19‘ʻOku hili ʻe he ʻOtua ʻa ʻene angahala ki heʻene fānau:’ ʻoku ne totongi kiate ia, pea te ne ʻilo ia.
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
20ʻE mamata ʻe hono mata ki hono fakaʻauha, pea ʻe inu ia ʻi he houhau ʻoe Māfimafi.
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
21He ko e hā ʻene fiemālie ʻi hono fale ʻamui ʻiate ia, ʻoka tuʻu ua mālie ʻae lau ʻo hono ngaahi māhina?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
22“ʻE akonakiʻi ʻe ha taha ʻae ʻOtua ke ʻilo? He ʻoku ne fakamaau ʻe ia ʻakinautolu ʻoku māʻolunga.
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
23ʻOku mate ha tokotaha lolotonga ʻene mālohi lahi, mo ʻene nofo tofu pe mo fiemālie.
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
24ʻOku fonu hono sino ʻi he ngako, pea lolololo hono ngaahi hui ʻi he uho.
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
25Pea ʻoku mate ha tokotaha ʻi he mamahi lahi ʻo hono laumālie, pea ʻikai ʻaupito haʻane kai ʻe fiemālie ai.
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
26Te na tokoto tatau pe ʻi he efu, pea ʻe ʻuʻufi ʻakinaua ʻe he fanga kelemutu.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
27“Vakai, ʻoku ou ʻilo hoʻomou ngaahi mahalo, mo e ngaahi filioʻi kovi ʻoku mou mahalo ʻaki kiate au.
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
28He ʻoku mou pehē, ‘Kofaʻā ʻae fale ʻoe ʻeiki? Pea kofaʻā ʻae ngaahi nofoʻanga ʻoe kakai angahala?’
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
29ʻIkai kuo mou ʻeke kiate kinautolu ʻoku feʻaluʻaki ʻi he hala? Pea ʻikai ʻoku mou ʻilo ʻenau ngaahi tala,
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
30ʻAia kuo tuku tolonga ʻae angahala ki he ʻaho ʻoe fakaʻauha? ʻE taki atu ʻakinautolu ki he ʻaho ʻoe houhau.
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
31Ko hai te ne fakahā hono hala ki hono mata? Pea ʻe totongi ʻe hai kiate ia ʻae meʻa kuo ne fai?
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
32Ka ʻe ʻomi ia ki he faʻitoka, ʻe nofomaʻu ia ʻi he fonualoto.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
33ʻE melie kiate ia ʻae ngaahi tutuʻanga kelekele ʻoe luo, pea ʻe fusi kiate ia ʻae kakai kotoa pē, ʻo hangē ko e taʻefaʻalaua ʻae kakai naʻe muʻa ʻiate ia.
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
34Pea ka kuo pehē, pea ko e hā ʻoku mou fakafiemālie taʻeʻaonga kiate au, kae vakai ʻoku ai ʻae loi ʻi hoʻomou ngaahi lea?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.