Јов 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Јов одговори и рече:
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
2„Аскултаць, аскултаць кувинтеле меле, даци-мь мэкар ачастэ мынгыере.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
3Лэсаци-мэ сэ ворбеск, вэ рог, ши, дупэ че вой ворби, вець путя сэ вэ батець жок.
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
4Оаре ымпотрива унуй ом се ындряптэ плынӂеря мя? Ши пентру че н-аш фи нерэбдэтор?
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
5Привици-мэ, мираци-вэ ши пунець мына ла гурэ.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
6Кынд мэ гындеск, мэ ынспэймынт ши ун тремур ымь апукэ тот трупул:
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
7Пентру че трэеск чей рэй? Пентру че ый везь ымбэтрынинд ши споринд ын путере?
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
8Сэмынца лор се ынтэреште ку ей ши ын фаца лор, одраслеле лор пропэшеск суб окий лор.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
9Ын каселе лор домнеште пачя, фэрэ умбрэ де фрикэ; нуяуа луй Думнезеу ну вине сэ-й ловяскэ.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
10Таурий лор сунт плинь де влагэ ши прэситорь, жунканеле лор зэмислеск ши ну ляпэдэ.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
11Ышь ласэ копиий сэ се ымпрэштие ка ниште ой, ши копиий се збенгуе ын журул лор.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
12Кынтэ ку сунет де тобэ ши де харпэ, се десфэтязэ ку сунете де кавал.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
13Ышь петрек зилеле ын феричире ши се кобоарэ ынтр-о клипэ ын Локуинца морцилор.
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
14Ши тотушь зичяу луй Думнезеу: ‘Плякэ де ла ной. Ну воим сэ куноаштем кэиле Тале.
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
15Че есте Чел Атотпутерник, ка сэ-Й служим? Че вом кыштига дакэ-Й вом ынэлца ругэчунь?’
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
16Че, ну сунт ей ын стэпыниря феричирий? – Департе де мине сфатул челор рэй! –
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
17Дар де мулте орь се ынтымплэ сэ ли се стингэ кандела, сэ винэ сэрэчия песте ей, сэ ле дя ши лор Думнезеу партя лор де дурерь ын мыния Луй,
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
18сэ фие ка паюл луат де вынт, ка плява луатэ де выртеж?
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
19Вець зиче кэ пентру фиий Сэй пэстрязэ Думнезеу педяпса. Дар пе ел, пе нелеӂюит, ар требуи сэ-л педепсяскэ Думнезеу, ка сэ симтэ;
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
20ел ар требуи сэ-шь вадэ нимичиря, ел ар требуи сэ бя мыния Челуй Атотпутерник.
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
21Кэч че-й пасэ луй че ва фи де каса луй дупэ ел, кынд нумэрул лунилор и с-а ымплинит?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
22Оаре пе Думнезеу Ыл вом ынвэца минте, пе Ел, каре кырмуеште духуриле черешть?
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
23Унул моаре ын мижлокул пропэширий, пэчий ши феричирий,
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
24ку коапселе ынкэркате де грэсиме ши мэдува оаселор плинэ де сук.
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
25Алтул моаре ку амэрэчуня ын суфлет, фэрэ сэ се фи букурат де врео феричире,
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
26ши амындой адорм ын цэрынэ, амындой сунт мынкаць де вермь.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
27Штиу еу бине каре сунт гындуриле воастре, че жудекэць недрепте ростиць асупра мя.
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
28Вой зичець: ‘Унде есте каса апэсэторулуй? Унде есте кортул ын каре локуяу нелеӂюиций?’
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
29Дар, че, н-аць ынтребат пе кэлэторь ши ну штиць че историсеск ей?
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
30Кум, ын зиуа ненорочирий, чел рэу есте круцат ши, ын зиуа мынией, ел скапэ.
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
31Чине ыл мустрэ ын фацэ пентру пуртаря луй? Чине ый рэсплэтеште тот че а фэкут?
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
32Есте дус ла гроапэ ши и се пуне о стражэ ла мормынт.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
33Булгэрий дин вале ый сунт май ушорь, кэч тоць оамений мерг дупэ ел ши о мулциме ый мерӂе ынаинте.
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
34Пентру че дар ымь даць мынгыерь дешарте? Че май рэмыне дин рэспунсуриле воастре декыт викление?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.