Јов 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Још говори Елијуј и рече:
1Елиху а луат дин ноу кувынтул ши а зис:
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
2„Аскултаць, ынцелепцилор, кувинтеле меле! Луаць аминте ла мине, причепуцилор!
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
3Кэч урекя деосебеште кувинтеле кум густэ черул гурий букателе.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
4Сэ алеӂем че есте дрепт, сэ ведем ынтре ной че есте бун.
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
5Йов а зис: ‘Сунт невиноват Ши Думнезеу ну вря сэ-мь дя дрептате;
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
6ам дрептате ши трек дрепт минчинос; рана мя есте жалникэ, ши сунт фэрэ пэкат.’
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
7Есте вреун ом ка Йов, каре сэ бя батжокура ка апа,
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
8каре сэ умбле ын товэрэшия челор че фак рэу, каре сэ мяргэ мынэ ын мынэ ку чей нелеӂюиць?
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
9Кэч ел а зис: ‘Ну-й фолосеште нимик омулуй сэ-шь пунэ плэчеря ын Думнезеу.’
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
10Аскултаци-мэ дар, оамень причепуць! Департе де Думнезеу недрептатя, департе де Чел Атотпутерник фэрэделеӂя!
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
11Ел дэ омулуй дупэ фаптеле луй, рэсплэтеште фиекэруя дупэ кэиле луй.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
12Ну, негрешит, Думнезеу ну сэвыршеште фэрэделеӂя; Чел Атотпутерник ну калкэ дрептатя.
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
13Чине Л-а ынсэрчинат сэ кырмуяскэ пэмынтул? Чине Й-а дат лумя ын грижа Луй?
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
14Дакэ ну с-ар гынди декыт ла Ел, дакэ Шь-ар луа ынапой духул ши суфларя,
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
15тот че есте карне ар пери деодатэ ши омул с-ар ынтоарче ын цэрынэ.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
16Дакэ ай причепере, аскултэ лукрул ачеста, я аминте ла гласул кувинтелор меле!
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
17Оаре ар путя сэ домняскэ ун врэжмаш ал дрептэций? Ши вей осынди ту пе Чел дрепт, пе Чел путерник,
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
18каре стригэ кэтре ымпэраць: ‘Нетребничилор!’ Ши кэтре домниторь: ‘Нелеӂюицилор!’,
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
19каре ну каутэ ла фаца челор марь ши ну фаче деосебире ынтре богат ши сэрак, пентру кэ тоць сунт лукраря мынилор Луй?
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
20Ынтр-о клипэ, ей ышь перд вяца. Ла мезул нопций, ун попор се клатинэ ши пере. Чел путерник пере, фэрэ аместекул мыний вреунуй ом.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
21Кэч Думнезеу веде пуртаря тутурор, привеште паший фиекэруя.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
22Ну есте нич ынтунерик, нич умбрэ а морций унде сэ се поатэ аскунде чей че фак фэрэделеӂя.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
23Думнезеу н-аре невое сэ привяскэ мултэ време ка сэ трагэ пе ун ом ла жудекатэ ынаинтя Луй.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
24Ел здробеште пе чей марь фэрэ черчетаре ши пуне пе алций ын локул лор.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
25Кэч Ел куноаште фаптеле лор: ноаптя ый рэстоарнэ, сунт здробиць.
26Као безбожне разбија их на видику.
26Ый ловеште ка пе ниште нелеӂюиць ын фаца тутурор.
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
27Абэтынду-се де ла Ел ши пэрэсинд тоате кэиле Луй,
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
28ей ау фэкут сэ се ыналце ла Думнезеу стригэтул сэракулуй. Й-ау ындрептат луаря аминте ла стригэтул челуй ненорочит.
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
29Дакэ дэ Ел паче, чине поате с-о тулбуре? Дакэ Ышь аскунде Ел Фаца, чине поате сэ-Л вадэ? Ла фел Се поартэ фие ку ун попор, фие ку ун ом,
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
30пентру ка нелеӂюитул сэ ну май стэпыняскэ ши сэ ну май фие о курсэ пентру попор.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
31Кэч а зис ел вреодатэ луй Думнезеу: ‘Ам фост педепсит, ну вой май пэкэтуи;
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
32аратэ-мь че ну вэд; дакэ ам фэкут недрептэць, ну вой май фаче’?
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
33Оаре дупэ пэреря та ва фаче Думнезеу дрептате? Ту лепезь, ту алеӂь, ши ну еу; Спуне дар че штий!
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
34Оамений ку причепере вор фи де пэреря мя, ынцелептул каре м-аскултэ ва гынди ка мине:
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
35Йов ворбеште фэрэ причепере, ши кувынтэриле луй сунт липсите де жудекатэ.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
36Сэ фие ынчеркат дар май департе, фииндкэ рэспунде ка чей рэй!
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
37Кэч адаугэ ла грешелиле луй пэкате ной; бате дин палме ын мижлокул ностру, ышь ынмулцеште кувинтеле ымпотрива луй Думнезеу.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.