Јов 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
1М-ам дезгустат де вяцэ! Вой да друм слобод плынӂерий меле, вой ворби ын амэрэчуня суфлетулуй меу.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
2Еу зик луй Думнезеу: ‘Ну мэ осынди! Аратэ-мь пентру че Те черць ку мине!
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
3Ыць плаче сэ кинуешть, сэ диспрецуешть фэптура мынилор Тале, ын тимп че фачь сэ-Ць стрэлучяскэ бунэвоинца песте сфатул челор рэй?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
4Оаре ай окь де карне, сау везь кум веде ун ом?
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
5Зилеле Тале сунт ка зилеле омулуй ши аний Тэй ка аний луй,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
6ка сэ черчетезь фэрэделеӂя мя ши сэ кауць пэкатул меу,
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
7кынд штий бине кэ ну сунт виноват ши кэ нимень ну мэ поате скэпа дин мына Та?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
8Мыниле Тале м-ау фэкут ши м-ау зидит, еле м-ау ынтокмит ын ынтреӂиме… Ши Ту сэ мэ нимичешть!
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
9Аду-Ць аминте кэ Ту м-ай лукрат ка лутул! Ши врей дин ноу сэ мэ префачь ын цэрынэ?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
10Ну м-ай мулс ка лаптеле? Ну м-ай ынкегат ка брынза?
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
11М-ай ымбрэкат ку пеле ши карне, м-ай цесут ку оасе ши вине;
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
12мь-ай дат бунэвоинца Та ши вяца, м-ай пэстрат ку суфларя прин ынгрижириле ши паза Та.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
13Ятэ тотушь че аскундяй ын инима Та, ятэ, штиу акум че авяй де гынд:
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
14ка, дакэ пэкэтуеск, сэ мэ пындешть ши сэ ну-мь ерць фэрэделеӂя.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
15Дакэ сунт виноват, вай де мине! Дакэ сунт невиноват, ну ындрэзнеск сэ-мь ридик капул, сэтул де рушине ши куфундат ын тикэлошия мя.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
16Ши дакэ ындрэзнеск сэ-л ридик, мэ урмэрешть ка ун леу, мэ ловешть ку лукрурь де мират,
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
17Ымь пуй ынаинте ной марторь ымпотривэ, Ыць креште мыния ымпотрива мя ши мэ нэпэдешть ку о дроае де ненорочирь.
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
18Пентру че м-ай скос дин пынтечеле мамей меле? О, де аш фи мурит, ши окюл сэ ну мэ фи вэзут!
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
19Аш фи ка ши кум н-аш фи фост, ши дин пынтечеле мамей меле аш фи трекут ын мормынт!
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
20Ну сунт зилеле меле дестул де пуцине? Сэ мэ ласе дар, сэ плече де ла мине ши сэ рэсуфлу пуцин
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
21ынаинте де а мэ дуче, ка сэ ну мэ май ынторк,
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
22ын цара ынтунерикулуй ши а умбрей морций, ын цара негурий адынчь, унде домнеск умбра морций ши неорындуяла ши унде лумина есте ка ынтунерикул!’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.