Јов 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
1Ши акум!… Ам ажунс де рысул челор май тинерь декыт мине, пе ай кэрор пэринць ну-й сокотям вредничь сэ-й пун принтре кыний турмей меле.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
2Дар ла че мь-ар фи фолосит путеря мынилор лор, кынд ей ну ерау ын старе сэ ажунгэ ла бэтрынеце?
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
3Сфрижиць де сэрэчие ши фоаме, фуг ын локурь ускате, де мултэ време пэрэсите ши пустий.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
4Смулг ербуриле сэлбатиче де лынгэ копэчей ши н-ау ка пыне декыт рэдэчина де буксэу.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
5Сунт изгониць дин мижлокул оаменилор, стригэ лумя дупэ ей ка дупэ ниште хоць.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
6Локуеск ын вэй ынгрозитоаре, ын пештериле пэмынтулуй ши ын стынчь.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
7Урлэ принтре туфишурь ши се адунэ суб мэрэчинь.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
8Фиинце мыршаве ши диспрецуите, сунт изгониць дин царэ.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
9Ши акум, астфел де оамень мэ пун ын кынтечеле лор, ам ажунс де батжокура лор.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
10Мэ урэск, мэ околеск, мэ скуйпэ ын фацэ.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
11Ну се май сфиеск ши мэ ынжосеск, ну май ау ничун фрыу ынаинтя мя.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
12Тикэлоший ачештя се скоалэ ла дряпта мя ши ымь ымпинг пичоареле ши ышь кроеск кэрэрь ымпотрива мя, ка сэ мэ пярдэ.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
13Ымь нимическ кэраря ши лукрязэ ка сэ мэ прэпэдяскэ, ей, кэрора нимень ну ле-ар вени ын ажутор.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
14Ка принтр-о ларгэ спэртурэ стрэбат спре мине, се нэпустеск суб покнетул дэрымэтурилор.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
15Мэ апукэ гроаза. Слава ымь есте спулбератэ ка де вынт, ка ун нор а трекут феричиря мя.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
16Ши акум, ми се топеште суфлетул ын мине ши м-ау апукат зилеле суферинцей.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
17Ноаптя мэ пэтрунде ши-мь смулӂе оаселе, дуреря каре мэ роаде ну ынчетязэ.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
18Де тэрия суферинцей, хайна ышь перде фаца, ми се липеште де труп ка о кэмашэ.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
19Думнезеу м-а арункат ын норой ши ам ажунс ка цэрына ши ченуша.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
20Стриг кэтре Тине ши ну-мь рэспунзь; стау ын пичоаре ши ну мэ везь.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
21Ешть фэрэ милэ ымпотрива мя, лупць ымпотрива мя ку тэрия мыний Тале.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
22Мэ ридичь, ымь дай друмул пе вынт ши мэ нимичешть ку суфларя фуртуний.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
23Кэч штиу кэ мэ дучь ла моарте, ын локул унде се ынтылнеск тоць чей вий.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
24Дар чел че се прэбушеште ну-шь ынтинде мыниле? Чел ын ненорочире ну чере ажутор?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
25Ну плынӂям еу пе чел амэрыт? Н-авя инима мя милэ де чел липсит?
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
26Мэ аштептам ла феричире, ши, кынд коло, ненорочиря а венит песте мине; трэӂям нэдежде де луминэ, ши, кынд коло, а венит ынтунерикул.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
27Ымь ферб мэрунтаеле фэрэ ынчетаре, м-ау апукат зилеле де дурере.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
28Умблу ыннегрит, дар ну де соаре. Мэ скол ын плинэ адунаре ши стриг дупэ ажутор.
29Брат постах змајевима и друг совама.
29Ам ажунс фрате ку шакалий, товарэш ку струций.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
30Пеля ми се ыннегреште ши каде, яр оаселе ымь ард ши се усукэ.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
31Харпа мя с-а префэкут ын инструмент де жале ши кавалул меу скоате сунете плынгэтоаре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.