Јов 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Још говори Елијуј и рече:
1И продолжал Елиуй и сказал:
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
2выслушайте, мудрые, речь мою, и приклоните ко мне ухо, рассудительные!
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
3Ибо ухо разбирает слова, как гортань различает вкус в пище.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
4Установим между собою рассуждение и распознаем, что хорошо.
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
5Вот, Иов сказал: я прав, но Бог лишил меня суда.
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
6Должен ли я лгать на правду мою? Моя рана неисцелима без вины.
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
7Есть ли такой человек, как Иов, который пьет глумление, как воду,
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
8вступает в сообщество с делающими беззаконие и ходит с людьми нечестивыми?
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
9Потому что он сказал: нет пользы для человека в благоугождении Богу.
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
10Итак послушайте меня, мужи мудрые! Не может быть у Бога неправда или у Вседержителя неправосудие,
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
11ибо Он по делам человека поступает с ним и по путям мужа воздает ему.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
12Истинно, Бог не делает неправды и Вседержитель не извращает суда.
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
13Кто кроме Его промышляет о земле? И кто управляет всею вселенною?
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
14Если бы Он обратил сердце Свое к Себе и взял к Себе дух ее и дыхание ее,-
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
15вдруг погибла бы всякая плоть, и человек возвратился бы в прах.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
16Итак, если ты имеешь разум, то слушай это и внимай словам моим.
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
17Ненавидящий правду может ли владычествовать? И можешь ли ты обвинить Всеправедного?
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
18Можно ли сказать царю: ты - нечестивец, и князьям: вы - беззаконники?
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
19Но Он не смотрит и на лица князей и не предпочитает богатого бедному, потому что все они дело рук Его.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
20Внезапно они умирают; среди ночи народ возмутится, и они исчезают; и сильных изгоняют не силою.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
21Ибо очи Его над путями человека, и Он видит все шаги его.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
22Нет тьмы, ни тени смертной, где могли бы укрыться делающие беззаконие.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
23Потому Он же не требует от человека, чтобы шел на суд с Богом.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
24Он сокрушает сильных без исследования и поставляет других на их места;
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
25потому что Он делает известными дела их и низлагает их ночью, и они истребляются.
26Као безбожне разбија их на видику.
26Он поражает их, как беззаконных людей, пред глазами других,
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
27за то, что они отвратились от Него и не уразумели всех путей Его,
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
28так что дошел до Него вопль бедных, и Он услышал стенание угнетенных.
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
29Дарует ли Он тишину, кто может возмутить? скрывает ли Он лице Свое, кто может увидеть Его? Будет ли это для народа, или для одного человека,
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
30чтобы не царствовал лицемер к соблазну народа.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
31К Богу должно говорить: я потерпел, больше не буду грешить.
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
32А чего я не знаю, Ты научи меня; и если я сделал беззаконие, больше не буду.
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
33По твоему ли рассуждению Он должен воздавать? И как ты отвергаешь, то тебе следует избирать, а не мне; говори, что знаешь.
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
34Люди разумные скажут мне, и муж мудрый, слушающий меня:
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
35Иов не умно говорит, и слова его не со смыслом.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
36Я желал бы, чтобы Иов вполне был испытан, по ответам его, свойственным людям нечестивым.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
37Иначе он ко греху своему прибавит отступление, будет рукоплескать между нами и еще больше наговорит против Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.