Јов 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
1Так! у серебра есть источная жила, и у золота место, где его плавят.
2Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
2Железо получается из земли; из камня выплавляется медь.
3Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
3Человек полагает предел тьме и тщательно разыскивает камень во мраке и тени смертной.
4Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
4Вырывают рудокопный колодезь в местах, забытых ногою, спускаются вглубь, висят и зыблются вдали от людей.
5Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
5Земля, на которой вырастает хлеб, внутри изрыта как бы огнем.
6У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
6Камни ее - место сапфира, и в ней песчинки золота.
7Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
7Стези туда не знает хищная птица, и не видал ее глаз коршуна;
8Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
8не попирали ее скимны, и не ходил по ней шакал.
9На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
9На гранит налагает он руку свою, с корнем опрокидывает горы;
10Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
10в скалах просекает каналы, и все драгоценное видит глаз его;
11Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
11останавливает течение потоков и сокровенное выносит на свет.
12Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
12Но где премудрость обретается? и где место разума?
13Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
13Не знает человек цены ее, и она не обретается на земле живых.
14Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
14Бездна говорит: не во мне она; и море говорит: не у меня.
15Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
15Не дается она за золото и не приобретается она за вес серебра;
16Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
16не оценивается она золотом Офирским, ни драгоценным ониксом, ни сапфиром;
17Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
17не равняется с нею золото и кристалл, и не выменяешь ее на сосуды из чистого золота.
18Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
18А о кораллах и жемчуге и упоминать нечего, и приобретение премудрости выше рубинов.
19Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
19Не равняется с нею топаз Ефиопский; чистым золотом не оценивается она.
20Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
20Откуда же исходит премудрость? и где место разума?
21Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
21Сокрыта она от очей всего живущего и от птиц небесных утаена.
22Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
22Аваддон и смерть говорят: ушами нашими слышали мы слух о ней.
23Бог зна пут њен, и познаје место њено.
23Бог знает путь ее, и Он ведает место ее.
24Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
24Ибо Он прозирает до концов земли и видит под всем небом.
25Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
25Когда Он ветру полагал вес и располагал воду по мере,
26Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
26когда назначал устав дождю и путь для молнии громоносной,
27Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
27тогда Он видел ее и явил ее, приготовил ее и еще испытал ее.
28А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
28и сказал человеку: вот, страх Господень есть истинная премудрость, и удаление от зла - разум.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.