Јов 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
1Почему не сокрыты от Вседержителя времена, и знающие Его не видят дней Его?
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
2Межи передвигают, угоняют стада и пасут у себя.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
3У сирот уводят осла, у вдовы берут в залог вола;
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
4бедных сталкивают с дороги, все уничиженные земли принуждены скрываться.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
5Вот они, как дикие ослы в пустыне, выходят на дело свое, вставая рано на добычу; степь дает хлеб для них и для детей их;
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
6жнут они на поле не своем и собирают виноград у нечестивца;
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
7нагие ночуют без покрова и без одеяния на стуже;
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
8мокнут от горных дождей и, не имея убежища, жмутся к скале;
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
9отторгают от сосцов сироту и с нищего берут залог;
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
10заставляют ходить нагими, без одеяния, и голодных кормят колосьями;
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
11между стенами выжимают масло оливковое, топчут в точилах и жаждут.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
12В городе люди стонут, и душа убиваемых вопит, и Бог не воспрещает того.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
13Есть из них враги света, не знают путей его и не ходят по стезям его.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
14С рассветом встает убийца, умерщвляет бедного и нищего, а ночью бывает вором.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
15И око прелюбодея ждет сумерков, говоря: ничей глаз не увидит меня,- и закрывает лице.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
16В темноте подкапываются под дома, которые днем они заметили для себя; не знают света.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
17Ибо для них утро смертная тень, так как они знакомы с ужасами смертной тени.
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
18Легок такой на поверхности воды, проклята часть его на земле, и не смотрит он на дорогу садов виноградных.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
19Засуха и жара поглощают снежную воду: так преисподняя - грешников.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
20Пусть забудет его утроба матери; пусть лакомится им червь; пусть не остается о нем память; как дерево, пусть сломится беззаконник,
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
21который угнетает бездетную, не рождавшую, и вдове не делает добра.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
22Он и сильных увлекает своею силою; он встает и никто не уверен за жизнь свою.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
23А Он дает ему все для безопасности, и он на то опирается, и очи Его видят пути их.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
24Поднялись высоко,- и вот, нет их; падают и умирают, как и все, и, как верхушки колосьев, срезываются.
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
25Если это не так,- кто обличит меня во лжи и в ничто обратит речь мою?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.