Јов 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1После того открыл Иов уста свои и проклял день свой.
2И проговоривши Јов рече:
2И начал Иов и сказал:
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3погибни день, в который я родился, и ночь, в которую сказано: зачался человек!
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4День тот да будет тьмою; да не взыщет его Бог свыше, и да не воссияет над ним свет!
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5Да омрачит его тьма и тень смертная, да обложит его туча, да страшатся его, как палящего зноя!
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6Ночь та,- да обладает ею мрак, да не сочтется она в днях года, да не войдет в число месяцев!
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7О! ночь та - да будет она безлюдна; да не войдет в нее веселье!
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8Да проклянут ее проклинающие день, способные разбудить левиафана!
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9Да померкнут звезды рассвета ее: пусть ждет она света, и он не приходит, и да не увидит она ресниц денницы
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10за то, что не затворила дверей чрева матери моей и не сокрыла горести от очей моих!
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11Для чего не умер я, выходя из утробы, и не скончался, когда вышел из чрева?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
12Зачем приняли меня колени? зачем было мне сосать сосцы?
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13Теперь бы лежал я и почивал; спал бы, и мне было бы покойно
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14с царями и советниками земли, которые застраивали для себя пустыни,
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15или с князьями, у которых было золото, и которые наполняли дома свои серебром;
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16или, как выкидыш сокрытый, я не существовал бы, как младенцы, не увидевшие света.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17Там беззаконные перестают наводить страх, и там отдыхают истощившиеся в силах.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18Там узники вместе наслаждаются покоем и не слышат криков приставника.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19Малый и великий там равны, и раб свободен от господина своего.
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20На что дан страдальцу свет, и жизнь огорченным душою,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21которые ждут смерти, и нет ее, которые вырыли бы ее охотнее, нежели клад,
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22обрадовались бы до восторга, восхитились бы, что нашли гроб?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23На что дан свет человеку, которого путь закрыт, и которого Бог окружил мраком?
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24Вздохи мои предупреждают хлеб мой, и стоны мои льются, как вода,
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25ибо ужасное, чего я ужасался, то и постигло меня; и чего я боялся, то и пришло ко мне.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26Нет мне мира, нет покоя, нет отрады: постигло несчастье.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.