Јов 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1After this Job opened his mouth, and cursed his day,
2И проговоривши Јов рече:
2And he said:
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3Let the day perish wherein I was born, and the night in which it was said: A man child is conceived.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4Let that day be turned into darkness, let not God regard it from above, and let not the light shine upon it.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5Let darkness, and the shadow of death cover it, let a mist overspread it, and let it be wrapped up in bitterness.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6Let a darksome whirlwind seize upon that night, let it not be counted in the days of the year, nor numbered in the months.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7Let that night be solitary, and not worthy of praise.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8Let them curse it who curse the day. who are ready to raise up a leviathan:
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9Let the stars be darkened with the mist thereof: let it expect light and not see it, nor the rising of the dawning of the day:
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10Because it shut not up the doors of the womb that bore me, nor took away evils from my eyes.
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11Why did I not die in the womb, why did I not perish when I came out of the belly?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
12Why received upon the knees? why suckled at the breasts?
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13For now I should have been asleep and still, and should have rest in my sleep.
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14With kings and consuls of the earth, who build themselves solitudes:
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15Or with princes, that possess gold, and All their houses with silver:
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16Or as a hidden untimely birth I should not be, or as they that being conceived have not seen the light.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17There the wicked cease from tumult, and there the wearied in strength are at rest.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18And they sometime bound together without disquiet, have not heard the voice of the oppressor.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19The small and great are there, and the servant is free from his master.
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20Why is light given to him that is in misery, and life to them that are in bitterness of soul?
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21That look for death, and it cometh not, as they that dig for a treasure:
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22And they rejoice exceedingly when they have found the grave.
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23To a man whose way is hidden, and God hath surrounded him with darkness?
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24Before I eat I sigh: and as overflowing waters, so is my roaring:
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25For the fear which I feared hath come upon me: and that which I was afraid of, hath befallen me.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26Have I not dissembled? have I not kept silence? have I not been quiet? and indignation is come upon me.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.