Јов 36
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Још говори Елијуј и рече:
1Eliu also proceeded, and said:
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
2Suffer me a little, and I will shew thee: for I have yet somewhat to speak in God’s behalf.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
3I will repeat my knowledge from the beginning, and I will prove my Maker just.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
4For indeed my words are without a lie, and perfect knowledge shall be proved to thee.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
5God doth not cast away the mighty, whereas he himself also is mighty.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
6But he saveth not the wicked, and he giveth judgment to the poor.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
7He will not take away his eyes from the just, and he placeth kings on the throne for ever, and they are exalted.
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
8And if they shall be in chains, and be bound with the cords of poverty:
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
9He shall shew them their works, and their wicked deeds, because they have been violent.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
10He also shall open their ear, to correct them: and shall speak, that they may return from iniquity.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
11If they shall hear and observe, they shall accomplish their days in good, and their years in glory.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
12But if they hear not, they shall pass by the sword, and shall be consumed in folly.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
13Dissemblers and crafty men prove the wrath of God, neither shall they cry when they are bound.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
14Their soul shall die in a storm, and their life among the effeminate.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
15He shall deliver the poor out of his distress, and shall open his ear in affliction.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
16Therefore he shall set thee at large out of the narrow mouth, and which hath no foundation under it: and the rest of thy table shall be full of fatness.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
17Thy cause hath been judged as that of the wicked, cause and judgment thou shalt recover.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
18Therefore let not anger overcome thee to oppress any man: neither let multitude of gifts turn thee aside.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
19Lay down thy greatness without tribulation, and all the mighty of strength.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
20Prolong not the night that people may come up for them.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
21Beware thou turn not aside to iniquity: for this thou hast begun to follow after misery.
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
22Behold, God is high in his strength, and none is like him among the lawgivers.
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
23Who can search out his ways? or who can say to him: Thou has wrought iniquity?
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
24Remember that thou knowest not his work, concerning which men have sung.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
25All men see him, every one beholdeth afar off.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
26Behold, God is great, exceeding our knowledge: the number of his years is inestimable.
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
27He lifteth up the drops of rain, and poureth out showers like floods:
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
28Which flow from the clouds that cover all above.
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
29If he will spread out clouds as his tent,
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
30And lighten with his light from above, he shall cover also the ends of the sea.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
31For by these he judgeth people, and giveth food to many mortals.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
32In his hands he hideth the light, and commandeth it to come again.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
33He sheweth his friend concerning it, that it is his possession, and that he may come up to it.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.