Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А Јов одговори и рече:
1Pea naʻe toki tali ʻe Siope, ʻo ne pehē,
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2ʻOku ou ʻilo ʻoku pehē moʻoni ia ka ʻe tonuhia fēfē ʻae tangata ʻi he ʻao ʻoe ʻOtua?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3Kapau te na alea, mo ia, ʻe ʻikai te ne faʻa talia ʻe ia ha taha ʻi he meʻa ʻe afe.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4ʻOku poto ia ʻi loto, pea lahi ʻi he mālohi: ko hai kuo ne fakaangatuʻu ia kiate ia, pea monūʻia?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Ko ia ia ʻoku ne hiki ʻae ngaahi moʻunga, kae ʻikai ke nau ʻilo: ʻoku ne fulihi ia ʻi hono houhau.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6ʻOku ne luluʻi ʻae fonua mei hono potu, pea ʻoku ngalulululu hono ngaahi pou.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7ʻOku ne fekauʻi ʻae laʻā, pea ʻikai ʻalu hake ia; pea ne tāpuni hake ʻae ngaahi fetuʻu.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8ʻOku ne folahi atu tokotaha pē ʻae ngaahi langi, pea ʻoku ne hāʻele ʻi he ngaahi peau ʻoe tahi.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9ʻOku ne ngaohi ʻa ʻAakitulio, mo Olioni, mo Peliatisi, pea mo e ngaahi potu ki he feituʻu tonga.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10ʻOku ne fai ʻae ngaahi meʻa lahi ʻo taʻefaʻaʻilo; ʻio, ko e ngaahi meʻa mana ʻoku taʻefaʻalaua.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Vakai, ʻoku hāʻele ia ʻi hoku tafaʻaki, ka ʻoku ʻikai te u mamata ki ai: ʻoku ne hāʻele atu foki ka ʻoku ʻikai te u ʻiloʻi ia.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Vakai, ʻoku ne toʻo atu, ko hai ʻe faʻa taʻofi ia? Ko hai ʻe pehē kiate ia, ‘Ko e hā ʻoku ke fai?’
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13“Kapau ʻe ʻikai taʻofi ʻe he ʻOtua ki hono houhau, ʻe mapelu ki lalo ʻiate ia ʻae kau tokoni fielahi.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14Kae fēfē ai ʻeku talia ia ʻeau, pea u fili ʻeku ngaahi lea ke alea mo ia?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15ʻAia ʻe ʻikai te u talia, ʻoka ne u māʻoniʻoni, ka te u hū tāumaʻu ki hoku Fakamaau.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Ka ne u ui, pea talia ia; kae ʻikai te u tui kuo ne ongoʻi hoku leʻo.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17He ʻoku ne haʻaki au ʻaki ʻae afā, pea ne fakalahi ʻeku lavea taʻehanoʻuhinga.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18ʻOku ʻikai tuku ʻe ia ke u mānava, ka ʻoku ne fakapito au ʻaki ʻae mamahi.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19Kapau te u lea ki he mālohi, vakai, ʻoku māfimafi ia: pe ki he fakamaau, ‘ko hai te ne fakamoʻoni kiate au?’
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Kapau te u fakatonuhiaʻi au, pea tā ʻe fakahalaʻi au ʻe hoku ngutu ʻoʻoku; pē te u pehē ʻoku ou haohaoa, ʻe fakamoʻoni ia ki heʻeku halaia.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Neongo ʻa ʻeku haohaoa, ka ʻe ʻikai te u ʻilo ki hoku loto: te u fehiʻa ʻeau pē ki heʻeku moʻui.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22“Ko e meʻa ni pē taha, ʻoku ou fakamoʻoni ki ai, ʻOku ne fakaʻauha ʻae haohaoa mo e angahala.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23Kapau ʻe fakafokifā pē ʻae taaʻi ʻe he fakamamahi, ʻe kata ʻe ia ʻi he ʻahiʻahiʻi ʻoe taʻeangahala.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24Kuo tuku ʻae fonua ki he nima ʻoe angahala: ʻoku ne ʻufiʻufi ʻae mata ʻo hono kau fakamāu; ka ʻikai, pea kofaa, pe ko hai ia?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25“ʻOku vave eni ʻa hoku ngaahi ʻaho ʻi he tangata fekau: ʻoku puna atu ia, ʻoku ʻikai ʻilo ʻe ia ha lelei.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26Kuo mole ia ʻo hangē ko e ngaahi vaka ngaholo: ʻo hangē ko e ʻikale ʻoku fakavave ki he kai.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27Kapau te u pehē, ‘Te u fakangaloʻi ʻa ʻeku mamahi, te u siʻaki ʻeku māfasia, ʻo fakafiemālieʻi au:’
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28Tā te u ilifia ʻi heʻeku ngaahi mamahi fulipē, ʻoku ou ʻilo ʻe ʻikai te ke fakatonuhiaʻi au.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Kapau ʻoku ou angakovi, pea tā ʻoku kei taʻeʻaonga pe ʻeku ngāue?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30He kapau te u kaukau au ʻi he vai ʻuha hinehina, ʻo ngaohi ke maʻa ʻaupito hoku nima;
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31Ka te ke lī au ki he pelepela, pea ʻe fakaliliʻa kiate au ʻa hoku ngaahi kofu ʻoʻoku.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32He ʻoku ʻikai ko e tangata ia, ʻo hangē ko au, koeʻuhi ke u talia ia, pea kema fakataha ʻi he fakamaau.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Pea ʻoku ʻikai ha tangata fakalelei ʻi homa vahaʻa, ke ne hili hono nima kiate kimaua fakatouʻosi.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Ke toʻo ʻe ia ʻene meʻa tā ʻiate au, pea ʻoua naʻa fakailifiaʻi au ʻe heʻene manavahē:
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Te u toki lea ai, ʻo taʻemanavahē kiate ia; ka ʻoku ʻikai te u pehē eni.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.