Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)
1А Јов одговори и рече:
1Ὑπολαβὼν δὲ Ἰὼβ, λέγει,
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2Ἐπʼ ἀληθείας οἶδα, ὅτι οὕτως ἐστί· πῶς γὰρ ἔσται δίκαιος βροτὸς παρὰ Κυρίῳ;
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3Ἐὰν γὰρ βούληται κριθῆναι αὐτῷ, οὐ μὴ ὑπακούσῃ αὐτῷ, ἵνα μὴ ἀντείπῃ πρὸς ἕνα λόγον αὐτοῦ ἐκ χιλίων.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4Σοφὸς γάρ ἐστι διανοίᾳ, κραταιός τε καὶ μέγας· τίς σκληρὸς γενόμενος ἐναντίον αὐτοῦ ὑπέμεινεν;
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Ὁ παλαιῶν ὄρη καὶ οὐκ οἴδασιν, ὁ καταστρέφων αὐτὰ ὀργῇ·
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6Ὁ σείων τὴν ὑπʼ οὐρανὸν ἐκ θεμελίων, οἱ δὲ στύλοι αὐτῆς σαλεύονται·
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7Ὁ λέγων τῷ ἡλίῳ καὶ οὐκ ἀνατέλλει, κατὰ δὲ ἄστρων κατασφραγίζει·
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8Ὁ τανύσας τὸν οὐρανὸν μόνος, καὶ περιπατῶν ὡς ἐπʼ ἐδάφους ἐπὶ θαλάσσης·
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9Ὁ ποιῶν Πλειάδα καὶ Ἕσπερον καὶ Ἀρκτοῦρον, καὶ ταμεῖα Νότου·
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10Ὁ ποιῶν μεγάλα καὶ ἀνεξιχνίαστα, ἔνδοξά τε καὶ ἐξαίσια, ὧν οὐκ ἔστιν ἀριθμός.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Ἐὰν ὑπερβῇ με, οὐ μὴ ἴδω· ἐὰν παρέλθῃ με, οὐδʼ ὡς ἔγνων.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Ἐὰν ἀπαλλάξῃ, τίς ἀποστρέψει; ἢ τίς ἐρεῖ αὐτῷ, τί ἐποίησας;
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13Αὐτὸς γὰρ ἀπέστραπται ὀργὴν, ὑπʼ αὐτοῦ ἐκάμφθησαν κήτη τὰ ὑπʼ οὐρανόν
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14Ἐὰν δέ μου ὑπακούσεται, ἤ διακρίνει τὰ ῥήματά μου.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Ἐὰν γὰρ ὦ δίκαιος, οὐκ εἰσακούσεταί μου, τοῦ κρίματος αὐτοῦ δεηθήσομαι·
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Ἐάν τε καλέσω καὶ μὴ ὑπακούσῃ, οὐ πιστεύω ὅτι εἰσακήκοέ μου τῆς φωνῆς.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17Μὴ γνόφῳ με ἐκτρίψῃ· πολλὰ δέ μου τὰ συντρίμματα πεποίηκε διακενῆς.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18Οὐκ ἐᾷ γάρ με ἀναπνεῦσαι· ἐνέπλησε δέ με πικρίας,
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19ὅτι μὲν γὰρ ἰσχύει κράτει· τίς οὖν κρίματι αὐτοῦ ἀντιστήσεται;
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Ἐὰν γὰρ ὦ δίκαιος, τὸ στόμα μου ἀσεβήσει· ἐάν τε ᾧ ἄμεμπτος, σκολιὸς ἀποβήσομαι.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Εἴτε γὰρ ἠσέβησα, οὐκ οἶδα τῇ ψυχῇ, πλὴν ἀφαιρεῖταί μου ἡ ζωή.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22Διὸ εἶπον, μέγαν καὶ δυνάστην ἀπολλύει ὀργή,
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23ὅτι φαῦλοι ἐν θανάτῳ ἐξαισίῳ, ἀλλὰ δίκαιοι καταγελῶνται,
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24παραδέδονται γὰρ εἰς χεῖρας ἀσεβοῦς, πρόσωπα κριτῶν αὐτῆς συγκαλύπτει· εἰ δὲ μὴ αὐτός ἐστι, τίς ἐστιν;
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Ὁ δὲ βίος μου ἐστὶν ἐλαφρότερος δρομέως· ἀπέδρασαν, καὶ οὐκ εἴδοσαν.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26Ἢ καὶ ἐστι ναυσὶν ἴχνος ὁδοῦ, ἢ ἀετοῦ πετομένου ζητοῦντος βοράν;
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27Ἐάν τε γὰρ εἶπω, ἐπιλήσομαι λαλῶν, συγκύψας τῷ προσώπῳ στενάξω·
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28Σείομαι πᾶσι τοῖς μέλεσιν, οἴδα γὰρ ὅτι οὐκ ἀθῶόν με ἐάσεις.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Ἐπειδὴ δέ εἰμι ἀσεβὴς, διὰ τί οὐκ ἀπέθανον;
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30Ἐὰν γὰρ ἀπολούσωμαι χιόνι, καὶ ἀποκαθάρωμαι χερσὶ καθαραῖς,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31ἱκανῶς ἐν ῥύπῳ με ἔβαψας, ἐβδελύξατο δέ με ἡ στολή.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32Οὐ γὰρ εἰ ἄνθρωπος κατʼ ἐμὲ, ᾧ ἀντικρινοῦμαι, ἵνα ἔλθωμεν ὁμοθυμαδὸν εἰς κρίσιν.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33Εἴθε ἦν ὁ μεσίτης ἡμῶν, καὶ ἐλέγχων, καὶ διακούων ἀναμέσον ἀμφοτέρων.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Ἀπαλλαξάτω ἀπʼ ἐμοῦ τὴν ῥάβδον, ὁ δὲ φόβος αὐτοῦ μή με στροβείτω,
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35καὶ οὐ μὴ φοβηθῶ, ἀλλὰ λαλήσω· οὐ γὰρ οὕτω συνεπίσταμαι.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.