Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А Јов одговори и рече:
1Y RESPONDIÓ Job, y dijo:
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2Ciertamente yo conozco que es así: ¿y cómo se justificará el hombre con Dios?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3Si quisiere contender con él, no le podrá responder á una cosa de mil.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4El es sabio de corazón, y poderoso en fortaleza: ¿quién se endureció contra él, y quedó en paz?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Que arranca los montes con su furor, y no conocen quién los trastornó:
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6Que remueve la tierra de su lugar, y hace temblar sus columnas:
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7Que manda al sol, y no sale; y sella las estrellas:
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8El que extiende solo los cielos, y anda sobre las alturas de la mar:
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9El que hizo el Arcturo, y el Orión, y las Pléyadas, y los lugares secretos del mediodía:
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10El que hace cosas grandes é incomprensibles, y maravillosas, sin número.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11He aquí que él pasará delante de mí, y yo no lo veré; y pasará, y no lo entenderé.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12He aquí, arrebatará; ¿quién le hará restituir? ¿Quién le dirá, Qué haces?
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13Dios no tornará atrás su ira, y debajo de él se encorvan los que ayudan á los soberbios.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14¿Cuánto menos le responderé yo, y hablaré con él palabras estudiadas?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Que aunque fuese yo justo, no responderé; antes habré de rogar á mi juez.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16Que si yo le invocase, y él me respondiese, aun no creeré que haya escuchado mi voz.
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17Porque me ha quebrado con tempestad, y ha aumentado mis heridas sin causa.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18No me ha concedido que tome mi aliento; mas hame hartado de amarguras.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19Si habláremos de su potencia, fuerte por cierto es; si de juicio, ¿quién me emplazará?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Si yo me justificare, me condenará mi boca; si me dijere perfecto, esto me hará inicuo.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21Bien que yo fuese íntegro, no conozco mi alma: reprocharé mi vida.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22Una cosa resta que yo diga: Al perfecto y al impío él los consume.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23Si azote mata de presto, ríese de la prueba de los inocentes.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24La tierra es entregada en manos de los impíos, y él cubre el rostro de sus jueces. Si no es él , ¿quién es ? ¿dónde está?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Mis días han sido más ligeros que un correo; huyeron, y no vieron el bien.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26Pasaron cual navíos veloces: como el águila que se arroja á la comida.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27Si digo: Olvidaré mi queja, dejaré mi aburrimiento, y esforzaréme:
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28Contúrbanme todos mis trabajos; sé que no me darás por libre.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29Yo soy impío, ¿para qué trabajaré en vano?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30Aunque me lave con aguas de nieve, y limpie mis manos con la misma limpieza,
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31Aun me hundirás en el hoyo, y mis propios vestidos me abominarán.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32Porque no es hombre como yo, para que yo le responda, y vengamos juntamente á juicio.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33No hay entre nosotros árbitro que ponga su mano sobre nosotros ambos.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Quite de sobre mí su vara, y su terror no me espante.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Entonces hablaré, y no le temeré: porque así no estoy en mí mismo.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.