Јов
Chapter 9
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Modern Hebrew Bible
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Modern Hebrew Bible
1А Јов одговори и рече:
1ויען איוב ויאמר׃
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2אמנם ידעתי כי כן ומה יצדק אנוש עם אל׃
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3אם יחפץ לריב עמו לא יעננו אחת מני אלף׃
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4חכם לבב ואמיץ כח מי הקשה אליו וישלם׃
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5המעתיק הרים ולא ידעו אשר הפכם באפו׃
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6המרגיז ארץ ממקומה ועמודיה יתפלצון׃
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7האמר לחרס ולא יזרח ובעד כוכבים יחתם׃
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8נטה שמים לבדו ודורך על במתי ים׃
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9עשה עש כסיל וכימה וחדרי תמן׃
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10עשה גדלות עד אין חקר ונפלאות עד אין מספר׃
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11הן יעבר עלי ולא אראה ויחלף ולא אבין לו׃
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12הן יחתף מי ישיבנו מי יאמר אליו מה תעשה׃
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13אלוה לא ישיב אפו תחתו שחחו עזרי רהב׃
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14אף כי אנכי אעננו אבחרה דברי עמו׃
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15אשר אם צדקתי לא אענה למשפטי אתחנן׃
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16אם קראתי ויענני לא אאמין כי יאזין קולי׃
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17אשר בשערה ישופני והרבה פצעי חנם׃
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18לא יתנני השב רוחי כי ישבעני ממררים׃
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19אם לכח אמיץ הנה ואם למשפט מי יועידני׃
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20אם אצדק פי ירשיעני תם אני ויעקשני׃
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21תם אני לא אדע נפשי אמאס חיי׃
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22אחת היא על כן אמרתי תם ורשע הוא מכלה׃
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23אם שוט ימית פתאם למסת נקים ילעג׃
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24ארץ נתנה ביד רשע פני שפטיה יכסה אם לא אפוא מי הוא׃
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25וימי קלו מני רץ ברחו לא ראו טובה׃
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26חלפו עם אניות אבה כנשר יטוש עלי אכל׃
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27אם אמרי אשכחה שיחי אעזבה פני ואבליגה׃
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28יגרתי כל עצבתי ידעתי כי לא תנקני׃
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29אנכי ארשע למה זה הבל איגע׃
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30אם התרחצתי במו שלג והזכותי בבר כפי׃
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31אז בשחת תטבלני ותעבוני שלמותי׃
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32כי לא איש כמני אעננו נבוא יחדו במשפט׃
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33לא יש בינינו מוכיח ישת ידו על שנינו׃
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34יסר מעלי שבטו ואמתו אל תבעתני׃
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35אדברה ולא איראנו כי לא כן אנכי עמדי׃

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.