Јов 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1А Јов одговори и рече:
1Then Job answered and said:
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
2Of a truth I know that it is so; and how can man be just with God?
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
3If one should desire to contend with Him, he could not answer Him one of a thousand.
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
4He is wise in heart, and mighty in strength; who hath hardened himself against Him, and prospered?
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
5Who removeth the mountains, and they know it not, when He overturneth them in His anger.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
6Who shaketh the earth out of her place, and the pillars thereof tremble.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
7Who commandeth the sun, and it riseth not; and sealeth up the stars.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
8Who alone stretcheth out the heavens, and treadeth upon the waves of the sea.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
9Who maketh the Bear, Orion, and the Pleiades, and the chambers of the south.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
10Who doeth great things past finding out; yea, marvellous things without number.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
11Lo, He goeth by me, and I see Him not. He passeth on also, but I perceive Him not.
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
12Behold, He snatcheth away, who can hinder Him? Who will say unto Him: 'What doest Thou?'
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
13God will not withdraw His anger; the helpers of Rahab did stoop under Him.
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
14How much less shall I answer Him, and choose out my arguments with Him?
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
15Whom, though I were righteous, yet would I not answer; I would make supplication to Him that contendeth with me.
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
16If I had called, and He had answered me; yet would I not believe that He would hearken unto my voice —
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
17He that would break me with a tempest, and multiply my wounds without cause;
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
18That would not suffer me to take my breath, but fill me with bitterness.
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
19If it be a matter of strength, lo, He is mighty! and if of justice, who will appoint me a time?
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
20Though I be righteous, mine own mouth shall condemn me; though I be innocent, He shall prove me perverse.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
21I am innocent — I regard not myself, I despise my life.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
22It is all one — therefore I say: He destroyeth the innocent and the wicked.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
23If the scourge slay suddenly, He will mock at the calamity of the guiltless.
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
24The earth is given into the hand of the wicked; he covereth the faces of the judges thereof; if it be not He, who then is it?
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
25Now my days are swifter than a runner; they flee away, they see no good.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
26They are passed away as the swift ships; as the vulture that swoopeth on the prey.
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
27If I say: 'I will forget my complaint, I will put off my sad countenance, and be of good cheer',
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
28I am afraid of all my pains, I know that Thou wilt not hold me guiltless.
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
29I shall be condemned; why then do I labour in vain?
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
30If I wash myself with snow water, and make my hands never so clean;
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
31Yet wilt Thou plunge me in the ditch, and mine own clothes shall abhor me.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
32For He is not a man, as I am, that I should answer Him, that we should come together in judgment.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
33There is no arbiter betwixt us, that might lay his hand upon us both.
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
34Let Him take His rod away from me, and let not His terror make me afraid;
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
35Then would I speak, and not fear Him; for I am not so with myself.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.