Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1Then answered Eliphaz the Temanite, and said:
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2If one venture a word unto thee, wilt thou be weary? But who can withhold himself from speaking?
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3Behold, thou hast instructed many, and thou hast strengthened the weak hands.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4Thy words have upholden him that was falling, and thou hast strengthened the feeble knees.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5But now it is come upon thee, and thou art weary; it toucheth thee, and thou art affrighted.
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6Is not thy fear of God thy confidence, and thy hope the integrity of thy ways?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7Remember, I pray thee, who ever perished, being innocent? Or where were the upright cut off?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8According as I have seen, they that plow iniquity, and sow mischief, reap the same.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9By the breath of God they perish, and by the blast of His anger are they consumed.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10The lion roareth, and the fierce lion howleth — yet the teeth of the young lions are broken.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11The old lion perisheth for lack of prey, and the whelps of the lioness are scattered abroad.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12Now a word was secretly brought to me, and mine ear received a whisper thereof.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13In thoughts from the visions of the night, when deep sleep falleth on men,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14Fear came upon me, and trembling, and all my bones were made to shake.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15Then a spirit passed before my face, that made the hair of my flesh to stand up.
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16It stood still, but I could not discern the appearance thereof; a form was before mine eyes; I heard a still voice:
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17'Shall mortal man be just before God? Shall a man be pure before his Maker?
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18Behold, He putteth no trust in His servants, and His angels He chargeth with folly;
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19How much more them that dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, who are crushed before the moth!
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20Betwixt morning and evening they are shattered; they perish for ever without any regarding it.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21Is not their tent-cord plucked up within them? They die, and that without wisdom.'
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.