Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1Then Eliphaz the Temanite answered,
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2“If someone ventures to talk with you, will you be grieved? But who can withhold himself from speaking?
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3Behold, you have instructed many, you have strengthened the weak hands.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4Your words have supported him who was falling, you have made the feeble knees firm.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5But now it has come to you, and you faint. It touches you, and you are troubled.
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6Isn’t your piety your confidence? Isn’t the integrity of your ways your hope?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7“Remember, now, who ever perished, being innocent? Or where were the upright cut off?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8According to what I have seen, those who plow iniquity and sow trouble, reap the same.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9By the breath of God they perish. By the blast of his anger are they consumed.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10The roaring of the lion, and the voice of the fierce lion, the teeth of the young lions, are broken.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11The old lion perishes for lack of prey. The cubs of the lioness are scattered abroad.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12“Now a thing was secretly brought to me. My ear received a whisper of it.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13In thoughts from the visions of the night, when deep sleep falls on men,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14fear came on me, and trembling, which made all my bones shake.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15Then a spirit passed before my face. The hair of my flesh stood up.
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16It stood still, but I couldn’t discern its appearance. A form was before my eyes. Silence, then I heard a voice, saying,
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17‘Shall mortal man be more just than God? Shall a man be more pure than his Maker?
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18Behold, he puts no trust in his servants. He charges his angels with error.
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19How much more those who dwell in houses of clay, whose foundation is in the dust, who are crushed before the moth!
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20Between morning and evening they are destroyed. They perish forever without any regarding it.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21Isn’t their tent cord plucked up within them? They die, and that without wisdom.’
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.