Јов 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А Јов одговори и рече:
1Y RESPONDIÓ Job y dijo:
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
2¡Oh si pesasen al justo mi queja y mi tormento, y se alzasen igualmente en balanza!
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
3Porque pesaría aquél más que la arena del mar: y por tanto mis palabras son cortadas.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
4Porque las saetas del Todopoderoso están en mí, cuyo veneno bebe mi espíritu; y terrores de Dios me combaten.
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
5¿Acaso gime el asno montés junto á la hierba? ¿muge el buey junto á su pasto?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
6¿Comeráse lo desabrido sin sal? ¿ó habrá gusto en la clara del huevo?
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
7Las cosas que mi alma no quería tocar, por los dolores son mi comida.
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
8¡Quién me diera que viniese mi petición, y que Dios me otorgase lo que espero;
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
9Y que pluguiera á Dios quebrantarme; que soltara su mano, y me deshiciera!
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
10Y sería aún mi consuelo, si me asaltase con dolor sin dar más tregua, que yo no he escondido las palabras del Santo.
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
11¿Cuál es mi fortaleza para esperar aún? ¿y cuál mi fin para dilatar mi vida?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
12¿Es mi fortaleza la de las piedras? ¿ó mi carne, es de acero?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
13¿No me ayudo cuanto puedo, y el poder me falta del todo?
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
14El atribulado es consolado de su compañero: mas hase abandonado el temor del Omnipotente.
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
15Mis hermanos han mentido cual arroyo: pasáronse como corrientes impetuosas,
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
16Que están escondidas por la helada, y encubiertas con nieve;
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
17Que al tiempo del calor son deshechas, y en calentándose, desaparecen de su lugar;
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
18Apártanse de la senda de su rumbo, van menguando y piérdense.
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
19Miraron los caminantes de Temán, los caminantes de Saba esperaron en ellas:
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
20Mas fueron avergonzados por su esperanza; porque vinieron hasta ellas, y halláronse confusos.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
21Ahora ciertamente como ellas sois vosotros: que habéis visto el tormento, y teméis.
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
22¿Os he dicho yo: Traedme, y pagad por mí de vuestra hacienda;
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
23Y libradme de la mano del opresor, y redimidme del poder de los violentos?
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
24Enseñadme, y yo callaré: y hacedme entender en qué he errado.
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
25¡Cuán fuertes son las palabras de rectitud! Mas ¿qué reprende el que reprende de vosotros?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
26¿Pensáis censurar palabras, y los discursos de un desesperado, que son como el viento?
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
27También os arrojáis sobre el huérfano, y hacéis hoyo delante de vuestro amigo.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
28Ahora pues, si queréis, mirad en mí, y ved si miento delante de vosotros.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
29Tornad ahora, y no haya iniquidad; volved aún á considerar mi justicia en esto.
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
30¿Hay iniquidad en mi lengua? ¿no puede mi paladar discernir las cosas depravadas?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.