Јов 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1А Јов одговори и рече:
1Job antwoordde, en sprak:
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
2Ach, mocht mijn wrevel worden gewogen, Maar tegelijk met mijn leed op de weegschaal gelegd:
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
3Want omdat het zwaarder is dan het zand aan de zee, Daarom gingen ook mijn woorden de perken te buiten.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
4Ja, de pijlen van den Almachtige blijven in mij steken, Mijn geest zuigt er het gif van op; De verschrikkingen Gods Stellen zich tegen mij in slagorde op!
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
5Balkt soms de woudezel bij het gras Of loeit het rund bij zijn kribbe?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
6Kan het laffe zonder zout worden gegeten, Of is er smaak aan het wit van een ei?
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
7Neen, ik weiger, het aan te raken, Ze zijn voor mij een walgelijke spijs!
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
8Ach, dat mijn bede werd verhoord, En dat God mijn wens mocht vervullen;
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
9Dat het God behaagde, mij te verpletteren, Zijn hand zich bewoog, om mij weg te maaien.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
10Dat zou een troost voor mij zijn, En ik danste ondanks mijn leed: “Hij spaart mij niet, Omdat ik den Heilige mijn wens niet verzweeg!”.
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
11Want wat is mijn kracht, dat ik nu nog zou wachten, Wat mijn uitzicht, dat ik langer zou leven?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
12Is mijn kracht soms als die van een steen, Is mijn vlees soms van brons?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
13Ben ik niet geheel van redding verstoken, Is iedere hulp mij niet ontzegd?
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
14Maar wie zijn vriend barmhartigheid weigert, Verzaakt de vrees voor den Almachtige!
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
15Toch zijn mijn broeders als een beek onbetrouwbaar, Als een stortbeek, die wegstroomt:
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
16Die bedekt zijn met ijs, Of bedolven onder sneeuw;
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
17Zodra de hitte komt, drogen zij uit, Zodra het warm wordt, zijn ze verdwenen.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
18Ze buigen af van de weg, die ze gaan, En verliezen zich in de woestijn;
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
19De karavanen van Tema zien er naar uit, De convooien van Sjeba hebben er hun hoop op gevestigd:
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
20Maar ze worden in hun verwachting beschaamd, Staan bij hun aankomst te schande.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
21Zo zijt gij voor mij nu geworden: Gij aanschouwt mijn ellende, en beangst deinst gij terug!
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
22Heb ik gevraagd: Geeft mij iets ten geschenke, Of staat mij van uw vermogen iets af;
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
23Of redt mij uit de hand van den vijand, Bevrijdt mij uit de greep der tyrannen?
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
24Neen, onderricht mij, en dan zal ik zwijgen; Laat mij inzien, waarin ik heb gedwaald!
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
25Hoe zoet zijn woorden, die oprecht zijn gemeend, Maar hoe grievend de berisping van u!
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
26Meent gij, mijn woorden te moeten berispen: Woorden van een wanhopige, die in de wind zijn gesproken?
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
27Wilt gij het lot over een onschuldige werpen, En de staf breken over uw vriend?
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
28Welnu dan, wilt mij aanhoren:Ik lieg u toch niet in het gezicht.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
29Bezint u, en laat er geen onrecht geschieden; Bezint u, mijn onschuld zal blijken!
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
30Is er soms onrecht op mijn tong, Of kan mijn gehemelte de rampen niet proeven;
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.