Јов 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А Јов одговори и рече:
1Odpovídaje pak Job, řekl:
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
2Ó kdyby pilně zváženo bylo hořekování mé, a bída má na váze aby spolu vyzdvižena byla.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
3Jistě že by se nad písek mořský těžší ukázala, pročež mi se i slov nedostává.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
4Nebo střely Všemohoucího vězí ve mně, jejichž jed vysušil ducha mého, a hrůzy Boží bojují proti mně.
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
5Zdaliž řve divoký osel nad mladistvou travou? Řve-liž vůl nad picí svou?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
6Zdaliž jedí to, což neslaného jest, bez soli? Jest-liž chut v věci slzké?
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
7Ach, kterýchž se ostýchala dotknouti duše má, ty jsou již bolesti těla mého.
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
8Ó by se naplnila žádost má, a aby to, čehož očekávám, dal Bůh,
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
9Totiž, aby se líbilo Bohu setříti mne, vztáhnouti ruku svou, a zahladiti mne.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
10Neboť mám ještě, čím bych se potěšoval, (ačkoli hořím bolestí, aniž mne Bůh co lituje), že jsem netajil řečí Nejsvětějšího.
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
11Nebo jaká jest síla má, abych potrvati mohl? Aneb jaký konec můj, abych prodlel života svého?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
12Zdali síla má jest síla kamenná? Zdali tělo mé ocelivé?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
13Zdaliž pak obrany mé není při mně? Aneb zdravý soud vzdálen jest ode mne,
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
14Proti tomu, jehož lítostivost k bližnímu mizí, a kterýž bázeň Všemohoucího opustil?
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
15Bratří moji zmýlili mne jako potok, pominuli jako prudcí potokové,
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
16Kteříž kalní bývají od ledu, a v nichž se kryje sníh.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
17V čas horka vysychají; když sucho bývá, mizejí z místa svého.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
18Sem i tam roztěkají se od toku svého obecného, v nic se obracejí a hynou.
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
19To vidouce houfové jdoucích z Tema, zástupové Sabejských, jenž naději měli v nich,
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
20Zastyděli se, že v nich doufali; nebo přišedše až k nim, oklamáni jsou.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
21Tak zajisté i vy byvše, nejste; vidouce potření mé, děsíte se.
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
22Zdali jsem řekl: Přineste mi, aneb z zboží svého udělte darů pro mne?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
23Aneb: Vysvoboďte mne z ruky nepřítele, a z ruky násilníků vykupte mne?
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
24Poučte mne, a budu mlčeti, a v čem bych bloudil, poslužte mi k srozumění.
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
25Ó jak jsou pronikavé řeči upřímé! Ale co vzdělá obviňování vaše?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
26Zdali jen z slov mne viniti myslíte, a převívati řeči choulostivého?
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
27Také i na sirotka se obořujete, anobrž jámu kopáte příteli svému.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
28A protož nyní chtějtež popatřiti na mne, a suďte, klamám-liť před oblíčejem vaším.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
29Napravte se, prosím, nechť není nepravostí; napravte se, pravím, a tak poznáte, žeť jest spravedlnost v té řeči mé.
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
30A jest-li na jazyku mém nepravost, neměl-liž bych, čitedlen býti bíd?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.