Јов 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1A odpovídaje Zofar Naamatský, řekl:
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2Zdaliž k mnohým slovům nemá odpovědíno býti? Aneb zdali člověk mnohomluvný práv zůstane?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3Žváním svým lidi zaměstknáváš, a posmíváš se, aniž jest, kdo by tě zahanbil.
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4Nebo jsi řekl: Èisté jest učení mé, a čist jsem, ó Bože, před očima tvýma.
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5Ješto, ó kdyby Bůh mluvil, a otevřel rty své proti tobě,
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6Aťby oznámil tajemství moudrosti, že dvakrát většího trestání zasloužil jsi. A věz, že se Bůh zapomněl na tebe pro nepravost tvou.
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7Zdaliž ty stižitelnosti Boží dosáhneš, aneb dokonalost Všemohoucího vystihneš?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8Vyšší jest nebes, což učiníš? Hlubší než peklo, jakž porozumíš?
9Дуже од земље, шире од мора.
9Delší jest míra její než země, a širší než moře.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10Bude-li pléniti neb zavírati aneb ssužovati, kdo se na něj bude domlouvati?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11Poněvadž zná lidskou marnost, a vidí nepravost, což by tomu rozuměti neměl?
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12Tak aby muž nesmyslný nabyl rozumu, ačkoli člověk jest jako hřebec z divokého osla zplozený.
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13Jestliže ty nastrojíš srdce své, a ruce své k němu vztáhneš;
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14Byla-li by nepravost v ruce tvé, vzdal ji od sebe, aniž dopouštěj bydliti v staních svých nešlechetnosti:
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15Tedy jistě pozdvihneš tváři své z poškvrny, a budeš nepohnutý, aniž se báti budeš.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16Nebo se na těžkost zapomeneš, na niž jako na vody, kteréž pominuly, zpomínati budeš.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17K tomu nad poledne jasný nastaneť čas; zatmíš-li se pak, jitru podobný budeš.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18Budeš i mysli doufanlivé, maje naději; stánek roztáhneš, i bezpečně spáti budeš.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19A tak v pokoji budeš, aniž tě kdo předěsí, a mnozí tváři tvé kořiti se budou.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20Oči pak bezbožných zkaženy budou, a utíkání jim zhyne; nadto naděje jejich bude jako dchnutí člověka.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.