Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1EL HOMBRE nacido de mujer, corto de días, y harto de sinsabores:
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2Que sale como una flor y es cortado; y huye como la sombra, y no permanece.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3¿Y sobre éste abres tus ojos, y me traes á juicio contigo?
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4¿Quién hará limpio de inmundo? Nadie.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Ciertamente sus días están determinados, y el número de sus meses está cerca de ti: tú le pusiste términos, de los cuales no pasará.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6Si tú lo dejares, él dejará de ser : entre tanto deseará, como el jornalero, su día.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7Porque si el árbol fuere cortado, aun queda de él esperanza; retoñecerá aún, y sus renuevos no faltarán.
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8Si se envejeciere en la tierra su raíz, y su tronco fuere muerto en el polvo,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9Al percibir el agua reverdecerá, y hará copa como planta.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10Mas el hombre morirá, y será cortado; y perecerá el hombre, ¿y dónde estará él?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11Las aguas de la mar se fueron, y agotóse el río, secóse.
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12Así el hombre yace, y no se tornará á levantar: hasta que no haya cielo no despertarán, ni se levantarán de su sueño.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13¡Oh quién me diera que me escondieses en el sepulcro, que me encubrieras hasta apaciguarse tu ira, que me pusieses plazo, y de mí te acordaras!
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14Si el hombre muriere, ¿ volverá á vivir? Todos los días de mi edad esperaré, hasta que venga mi mutación.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15Aficionado á la obra de tus manos, llamarás, y yo te responderé.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16Pues ahora me cuentas los pasos, y no das tregua á mi pecado.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17Tienes sellada en saco mi prevaricación, y coacervas mi iniquidad.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18Y ciertamente el monte que cae se deshace, y las peñas son traspasadas de su lugar;
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19Las piedras son desgastadas con el agua impetuosa, que se lleva el polvo de la tierra: de tal manera haces tú perecer la esperanza del hombre.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20Para siempre serás más fuerte que él, y él se va; demudarás su rostro, y enviaráslo.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21Sus hijos serán honrados, y él no lo sabrá; ó serán humillados, y no entenderá de ellos.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22Mas su carne sobre él se dolerá, y entristecerse ha en él su alma.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.