Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1人为妇人所生， 日子短少，多有患难；
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2出来如花，又被割下， 飞去如影，不能存留。
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3这样的人你岂睁眼看他吗？ 又叫我来受审吗？
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4谁能使洁净之物出于污秽之中呢？ 无论谁也不能！
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5人的日子既然限定， 他的月数在你那里， 你也派定他的界限，使他不能越过，
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6便求你转眼不看他，使他得歇息， 直等他像雇工人完毕他的日子。
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7树若被砍下， 还可指望发芽， 嫩枝生长不息；
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8其根虽然衰老在地里， 干也死在土中，
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9及至得了水气，还要发芽， 又长枝条，像新栽的树一样。
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10但人死亡而消灭； 他气绝，竟在何处呢？
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11海中的水绝尽， 江河消散干涸。
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12人也是如此，躺下不再起来， 等到天没有了，仍不得复醒， 也不得从睡中唤醒。
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13惟愿你把我藏在阴间， 存于隐密处，等你的忿怒过去； 愿你为我定了日期，记念我。
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14人若死了岂能 再 活呢？ 我只要在我一切争战的日子， 等我被释放的时候来到。
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15你呼叫，我便回答； 你手所做的，你必羡慕。
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16但如今你数点我的脚步， 岂不窥察我的罪过吗？
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17我的过犯被你封在囊中， 也缝严了我的罪孽。
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18山崩变为无有； 磐石挪开原处。
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19水流消磨石头， 所流溢的洗去地上的尘土； 你也照样灭绝人的指望。
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20你攻击人常常得胜，使他去世； 你改变他的容貌，叫他往而不回。
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21他儿子得尊荣，他也不知道， 降为卑，他也不觉得。
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22但知身上疼痛， 心中悲哀。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.