Јов 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1Још настави Јов беседу своју и рече:
1约伯 又接着说：
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
2惟愿我 的景况 如从前的月份， 如 神保守我的日子。
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
3那时他的灯照在我头上； 我借他的光行过黑暗。
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
4我愿如壮年的时候： 那时我在帐棚中， 神待我有密友之情；
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
5全能者仍与我同在； 我的儿女都环绕我。
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
6奶多可洗我的脚； 磐石为我出油成河。
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
7我出到城门， 在街上设立座位；
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
8少年人见我而回避， 老年人也起身站立；
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
9王子都停止说话， 用手捂口；
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
10首领静默无声， 舌头贴住上膛。
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
11耳朵听我的，就称我有福； 眼睛看我的，便称赞我；
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
12因我拯救哀求的困苦人 和无人帮助的孤儿。
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
13将要灭亡的为我祝福； 我也使寡妇心中欢乐。
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
14我以公义为衣服， 以公平为外袍和冠冕。
15Око бејах слепом и нога хромом.
15我为瞎子的眼， 瘸子的脚。
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
16我为穷乏人的父； 素不认识的人，我查明他的案件。
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
17我打破不义之人的牙床， 从他牙齿中夺了所抢的。
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
18我便说：我必死在家中， 必增添我的日子，多如尘沙。
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
19我的根长到水边； 露水终夜沾在我的枝上。
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
20我的荣耀在身上增新； 我的弓在手中日强。
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
21人听见我而仰望， 静默等候我的指教。
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
22我说话之后，他们就不再说； 我的言语 像雨露 滴在他们身上。
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
23他们仰望我如仰望雨， 又张开口如切慕春雨。
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
24他们不敢自信，我就向他们含笑； 他们不使我脸上的光改变。
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
25我为他们选择道路，又坐首位； 我如君王在军队中居住， 又如吊丧的安慰伤心的人。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.